Navijačka podrška ustaškom pozdravu

Vest da je prekjuče u Splitu, na meču Hajduk–Osijek, jedna tribina stadiona Poljud skandirala „za dom” a druga „spremni”, a onda svi zajedno „ajmo ustaše”, zapanjila je srpsku javnost, da bismo juče ujutro saznali da je još 157.000 ljudi preko „Fejsbuka” podržalo fudbalera Josipa Šimunića. Toliko njih smatra da je taj hrvatski reprezentativac učinio pravu stvar kad je u utorak, posle pobede Hrvatske nad Islandom i plasmana Hrvatske na Mundijal, pretvorio stadion „Maksimir” u veliki ustaški hor kojim je puna srca dirigovao: „Za dom – spremni”.

Koja to ideja, koja akcija, pa čak i ona najhumanija, može za tili čas da ujedini 157.000 duša?! Već danas će ih verovatno biti 200.000. Zaprepašćujuće je da na nekoj društvenoj mreži toliku podršku dobije ovaj izliv ustaštva. Čak i da u toj armiji preovladavaju oni koji su se priključili po principu „zarazne snage lošeg primera”, bojati se da se u evropskoj Hrvatskoj dešava nešto što podseća na fašizam.

Pojedini hrvatski mediji prenose da se većina od desetak hiljada gledalaca uključila u skandiranje. Uz Šimunića je na „Maksimiru” bilo blizu 30.000. Ozbiljni su to brojevi da bi preko njih tako olako prešle i Evropska unija i Svetska fudbalska federacija (Fifa). Doduše, Fifa sprema kaznu, ali srpska javnost će pažljivo pratiti da li će se oko toga dići približno onoliko prašine kao kad je manja grupa naših navijača u Kruševcu vređala engleskog fudbalera Denija Rouza. Evropska fudbalska unija (Uefa) kaznila je Srbiju sa 85.000 evra i utakmicom bez publike, a „Deni Boj”, koji je prvi počeo da provocira publiku, prikazan je kao velika žrtva „osvedočenih Srba rasista”

Kad je Šimunić u pitanju, do sada je jedinu kaznu izreklo Opštinsko javno tužilaštvo u Zagrebu – 3.300 evra. Fudbalski savez Hrvatske (HNS) zadržao se, za sada, na verbalnoj osudi, za razliku od recimo FS Grčke koji je svojevremeno doživotno izbacio iz reprezentacije Jorgosa Katidisa, kada je imao 20 godina, zato što je fašističkim pozdravom proslavljao pogodak. Katidisu je povrh toga bilo zabranjeno da tri meseca uđe na bilo koji stadion u Grčkoj, kažnjen je s pet utakmica u domaćem prvenstvu i sa 1.000 evra. Ali, možda je ipak preterano očekivati takav epilog kada je u pitanju savez na čijem čelu je neko ko posećuje Pavelićev grob (hrvatski mediji su lane objavili fotografiju Davora Šukera na grobu najvećeg ustaškog vođe). Za sada, najoštrija kritika stigla je od bivše premijerke Jadranke Kosor („primitivan, sramotan i nečastan potez”) i ministra obrazovanja Željka Jovanovića koji je podneo prijavu protiv Šimunića Hrvatskom olimpijskom odboru.

Fudbal je uvek bio plodno tlo za razne ideje i politike pa tako i za fašizam, ali ne pamti se da je nekada, bilo gde u svetu, neki sportista napravio ovakav gest, a još manje da je za to dobio tako veliku podršku. Bilo je fudbalera, poput Italijana Di Kanija, koji su fašističkim pozdravom proslavljali pogotke, međutim niko nije stekao toliko simpatizera kao sada Šimunić. Nedavno je nešto slično uradio njegov drug iz reprezentacije Mandžukić, ali u Bajernu, zajedno sa klupskim saigračem Šaćirijem: u Di Kanijevom stilu su salutirali publici nekoliko dana pošto je Haški tribunal oslobodio hrvatske generale Anta Gotovinu i Mladena Markača. U Bajernu nisu u tome videli ništa sporno pa su izostale kazne (doduše, Mandžukić je sledeću utakmicu proveo na klupi).

Što se tiče Nemaca, kod njih bi ovo pitanje trebalo da bude posebno osetljivo. Njihovi mediji su uvek posvećivali dosta pažnje ovakvim scenama. Tako je „Bild” krajem marta 1991, posle meča između Dinama i Crvene zvezde u Drezdenu, utakmicu stavio u drugi plan, a naslov glavnog teksta bio je „Skandal u Drezdenu”:

„Sinoć se u Drezdenu dogodio najveći skandal i sramota u istoriji fudbala, za koju su se pobrinuli huligani”.

Pored toga što su divljali, navijači drezdenskog Dinama su skandirali „Živeo nacizam”.