Лаж је да сам био хапшен

Са запрепашћењем смо прочитали интервју са Небојшом Милосављевићем, „писцем”, у културној рубрици „Политике” 22. новембра 2013. у којем се износе лажи о епископу канадском, Епархији канадској и њеним верницима.

Са „писцем” Милосављевићем нисмо имали никакав сукоб, лично се не познајемо, не познаје га нити један од мојих шест свештеника у Торонту. Изгледа да у цркву није баш залазио и, сва је прилика, како рече један од тих мојих свештеника, тешко да би Светог Николу препознао, све да се и пред њим у Торонту појавио. Не реагујемо овим на његов роман јер га нисмо ни читали (нити ћемо га читати), па самим тим, ово није испуњење оне најаве „писца” којој се он несретник нада, да ће због романа имати „озбиљних проблема”. Овде је, једноставно, реч о реакцији на јефтину лаж, најобичнију клевету, у новинама, за коју постојиисто тако једноставан правни лек.

Укратко, никада нисам био хапшен, ни на Пирсон аеродрому нити било где другде. И, наравно, нисам био „званично оптужен”, ниједном а камоли два пута, „за силовање наших калуђерица”, нити било кога другог.

Није, уосталом, први пут да се шире лажи, и о мени, и о мом брату, владици Константину (који, ипак да подсетим, није ослобођен управљања епархијом „због криминала”, ма како то „писац” желео), и, уопште, о великодостојницима наше цркве. Срушене су све институције Српства, на реду је сада Црква, и нама, који Црквом живимо читав свој живот, ваља да то истрпимо.

Оно што је много битније – и због чега, против својих принципа, овога пута реагујем на овакве написе – јесте став наших најугледнијих новина. Невероватно је и за жаљење да „Политика” објављује такве оптужбе а да их није проверила, о било коме, а поготово о неком од чијег угледа зависи и углед важне институције коју води (зна то добро „писац“ да повеже).

Ради знања читалаца „Политике” у Србији, где се „писац” након две деценије избивања вратио да нађе своју читалачку публику, само пар речи о делатности наше цркве у Канади. Срби овде, рекосмо, заиста од срца дају. А дају јер виде плодове тога у шта улажу. Када сам, а догодине ће томе бити три деценије, постављен за првог српског епископа у овој огромној земљи, ту је постојало осам, што правих што импровизованих, молитвених места. Данас у Канади Српска црква има двадесет и девет богомоља. Од осам свештеника нарасли смо на четрдесет, а од осам парохија на тридесет и шест. Имамо и завидну издавачку делатност, најбогатију у Српској цркви у дијаспори (зачудо, без учешћа „писца“ Милосављевића). Урађено је то од срца, све даровима верника, упркос Милосављевићима и сличнима. И даље ће се радити, ма шта они причали. И ма шта писали – интервјуе, романе или бајке.

Владика канадскиГеоргије