Laž je da sam bio hapšen

Sa zaprepašćenjem smo pročitali intervju sa Nebojšom Milosavljevićem, „piscem”, u kulturnoj rubrici „Politike” 22. novembra 2013. u kojem se iznose laži o episkopu kanadskom, Eparhiji kanadskoj i njenim vernicima.

Sa „piscem” Milosavljevićem nismo imali nikakav sukob, lično se ne poznajemo, ne poznaje ga niti jedan od mojih šest sveštenika u Torontu. Izgleda da u crkvu nije baš zalazio i, sva je prilika, kako reče jedan od tih mojih sveštenika, teško da bi Svetog Nikolu prepoznao, sve da se i pred njim u Torontu pojavio. Ne reagujemo ovim na njegov roman jer ga nismo ni čitali (niti ćemo ga čitati), pa samim tim, ovo nije ispunjenje one najave „pisca” kojoj se on nesretnik nada, da će zbog romana imati „ozbiljnih problema”. Ovde je, jednostavno, reč o reakciji na jeftinu laž, najobičniju klevetu, u novinama, za koju postojiisto tako jednostavan pravni lek.

Ukratko, nikada nisam bio hapšen, ni na Pirson aerodromu niti bilo gde drugde. I, naravno, nisam bio „zvanično optužen”, nijednom a kamoli dva puta, „za silovanje naših kaluđerica”, niti bilo koga drugog.

Nije, uostalom, prvi put da se šire laži, i o meni, i o mom bratu, vladici Konstantinu (koji, ipak da podsetim, nije oslobođen upravljanja eparhijom „zbog kriminala”, ma kako to „pisac” želeo), i, uopšte, o velikodostojnicima naše crkve. Srušene su sve institucije Srpstva, na redu je sada Crkva, i nama, koji Crkvom živimo čitav svoj život, valja da to istrpimo.

Ono što je mnogo bitnije – i zbog čega, protiv svojih principa, ovoga puta reagujem na ovakve napise – jeste stav naših najuglednijih novina. Neverovatno je i za žaljenje da „Politika” objavljuje takve optužbe a da ih nije proverila, o bilo kome, a pogotovo o nekom od čijeg ugleda zavisi i ugled važne institucije koju vodi (zna to dobro „pisac“ da poveže).

Radi znanja čitalaca „Politike” u Srbiji, gde se „pisac” nakon dve decenije izbivanja vratio da nađe svoju čitalačku publiku, samo par reči o delatnosti naše crkve u Kanadi. Srbi ovde, rekosmo, zaista od srca daju. A daju jer vide plodove toga u šta ulažu. Kada sam, a dogodine će tome biti tri decenije, postavljen za prvog srpskog episkopa u ovoj ogromnoj zemlji, tu je postojalo osam, što pravih što improvizovanih, molitvenih mesta. Danas u Kanadi Srpska crkva ima dvadeset i devet bogomolja. Od osam sveštenika narasli smo na četrdeset, a od osam parohija na trideset i šest. Imamo i zavidnu izdavačku delatnost, najbogatiju u Srpskoj crkvi u dijaspori (začudo, bez učešća „pisca“ Milosavljevića). Urađeno je to od srca, sve darovima vernika, uprkos Milosavljevićima i sličnima. I dalje će se raditi, ma šta oni pričali. I ma šta pisali – intervjue, romane ili bajke.

Vladika kanadskiGeorgije