Модел реструктурирања прилагођен купцу

Агенција за приватизацију поништила је пре два дана програм реструктурирања „Вршачких винограда”, који је подразумевао продају само имовине овог предузећа, без потраживања и обавеза, процењену на 17,6 милиона евра. Агенција је о томе, како сазнајемо, јуче обавестила руководство предузећа „Вршачки виногради”. Следећи корак је поништење лицитације на којој је компанија „Гуан Нан” дала једину понуду од 5,3 милиона евра за куповину земљишта, објеката, виноградских засада, залиха вина и опреме.

Овакав модел реструктурирања и начин продаје били су спорни не само за запослене већ и за Савет за борбу против корупције, који су све време тврдили да је вредност имовине потцењена, а начин њене продаје „прилагођен потенцијалном инвеститору”.

Јелисавета Василић, чланица Савета за борбу против корупције, каже да је од самог почетка споран начин формирања продајног пакета.

– Није уобичајено спајати непокретности и залихе у један пакет. Крајње је сумњиво због чега је десет милиона литара вина продавано у истом пакету, када је то конкурентна роба која на тржишту има лако проверљиву цену. Само је вредност вина процењена на 5,6, а цело предузеће понуђено је за 5,3 милиона евра – каже Јелисавета Василић.

Савет је посебно указао на нелогичност око формирања цене земљишта и виноградских засада, јер нису продавани земљиште и засади него виноград као целина.

Уосталом у програму реструктурирања у делу „Процењена вредност продајног пакета” види се да збир вредности виноградских засада и залиха вина од 10,5 милиона евра далеко премашује излицитирану цену и уједно представља највећи елемент процењене вредности капитала предузећа од 17,6 милиона евра.

Јон Попов, председник Синдиката независност „Вршачких винограда”, каже да је вредност имовине била више него потцењена.

– Хектар земљишта је вреднован с 2.000 евра, а на тржишту ораница у Банатским Карловцима кошта 12.000 евра. За 600 хектара у нашем власништву могли смо да добијемо 7,2 милиона евра. Колико је била потцењена вредност имовине и колику штету је могао да донесе овакав модел реструктурирања видећемо ускоро. Јер, као и сва остала предузећа у реструктурирању морамо да урадимо фер процену вредности имовине и капитала предузећа укључујући обавезе и потраживања – каже Попов.

Он каже да је купопродајни уговор потписан у августу, а целокупна овогодишња берба грожђа, која према његовој процени доноси приход од око седам милиона евра, била би поклоњена купцу имовине предузећа.

Савет за борбу против корупције указивао је и на неповољан моменат продаје капитала предузећа уочи бербе грожђа и кратке рокове за обезбеђење банкарске гаранције (осам дана ) од стране потенцијалних купаца.

– Свако ко би отишао у банку и покушао да у том року прибави гаранцију видео би да је то немогуће. Из свега тога се види да су се услови и лицитација намештали за унапред познатог купца – каже Василићева.

Ни аутори, сада већ поништеног програма реструктурирања, не крију да су у виду имали потенцијалног инвеститора.

„Овакав концепт реструктурирања чини се једино прихватљив и због чињенице да су потенцијални инвеститори показали интерес управо за куповину дела имовине друштва у оквиру дефинисаног продајног пакета”, наведено је у програму реструктурирања.

М. Авакумовић

Сутра : Зашто није потписан купопродајни уговор