Србија под све већим притиском азиланата

Нисам склон да то изговарам, али овог пута, за разлику од ранијег искуства из Бање Ковиљаче, имамо јасну подршку Владе Србије и очекујем да ћемо обезбедити смештај за тражиоце азила којих је све више, изјавио је  за „Политику” Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције. Он је уверен да ће после свих разговора тражиоци азила, уз постојеће центре у Бањи Ковиљачи и Боговађи, спас од зиме пронаћи и у Обреновцу, као и у селу Врачевић, које се налази у близини Боговађе. Ипак, ове две последње локације биће само привремена решења док се за ту сврху не оспособи бивша касарна „Мала Врбица” код Младеновца.

– Број азиланата стално варира. Када је комесаријат преузео бригу над центром у Бањи Ковиљачи било их је свега двадесетак. Најјефтиније је да за ту сврху одредимо неку напуштену касарну, као што је она поред Младеновца, за шта је обезбеђен новац, али и тамо су се бунили. Нерационално је да градимо нове смештајне капацитете – каже Цуцић, по чијој процени тренутно између 200 и 250 тражилаца азила нема смештај, а капацитет центра код Младеновца биће око 300 људи.

У Србију стиже све више тражилаца азила – током 2012. године забележено их је 2.723, а само током првих девет месеци 2013. године чак 3.193, са проценом да ће их до краја године бити око 4.000. За разлику од прошле године када их је највише било из Авганистана, ове године највише их је из Сирије, Еритреје и Сомалије, кажу у МУП-у Србије.

– Већина њих у Србију илегално улази из Македоније. Прелазе границу ван прелаза, преко такозваног зеленог појаса, осим када их кријумчаре у возилима. Минулих година добили смо помоћ ЕУ и то теренска возила и термовизијске камере, што нам је помогло да ефикасније контролишемо границу. Међутим, још немамо довољно техничких средстава и људи – објашњава Милош Затезало, начелник Одељења за странце у Управи граничне полиције МУП-а Србије.

Илегалне миграције проблем су целе Европе и мање-више свуда се спроводе високи међународни стандарди, по којима се тражиоцима азила излази у сусрет и спроводи процедура у којима се разматра њихов захтев, при чему им се не ускраћује слобода кретања. Већина оних који илегално уђу у Србију одмах затражи азил, након чега им полиција издаје одговарајући документ и упућује их у центре у Бањи Ковиљачи и Боговађи. Већина не сачека крај те процедуре, већ наставља свој пут према богатим државама ЕУ, при чему из Србије илегално прелазе у Мађарску и све чешће у Хрватску. Од почетка 2012. године само је пет тражилаца азила добило азил и остало у Србији.

Они малобројни који не траже азил, или МУП сматра да је њихов захтев неоправдан – на пример, ако азил „затраже” када их полиција заустави дубоко у територији Србије, а логично је да азил затраже одмах по преласку границе, спадају у категорију илегалних миграната.

– Против њих се покреће прекршајни поступак због илегалног преласка државне границе, изриче им се новчана казна која се, ако немају новац, може заменити казном одговарајућег броја дана у затвору. Након тога им се отказује боравак у Србији и изриче мера забрана уласка у Србију у трајању од једне до две године – каже Затезало.

Илегални мигранти се враћају у земљу из које су илегално ушли у Србију. Доказ за то може бити снимак и други докази са границе, па и ако се код њих пронађу нека документа из којих је јасно да су пре уласка у Србију боравили у одређеној суседној земљи. Као што МУП Србије враћа илегалне мигранте који су ушли из Македоније, тако надлежни у Мађарској враћају у Србију оне за које постоје докази да су у ту земљу ушли из Србије. Посебан проблем представља утврђивање идентитета, многи илегални мигранти немају лична документа, што скоро онемогућава њихово враћање у земљу порекла. 

М. Галовић 

----------------------------------

Све актуелнији балкански пут миграција

У Комесаријату за избеглице и миграције објашњавају да је цео регион под притиском илегалних миграната, посебно због рата у Сирији. Долазе и из Африке, а пошто су илегални преласци Средоземног мора све ризичнији, што је свима јасно после недавних бродолома у којима је много миграната изгубило животе, „балкански пут” према ЕУ је добио на значају. При томе Дунав као природна баријера „штити” Румунију која ефикасно контролише мостове, па се реке миграната крећу преко Бугарске, Македоније и Србије према ЕУ.