Амерички страх од Сноуденовог компјутера

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Најновије откриће о активностима америчке Националне агенције за безбедност (НСА) – да је уз сагласност канадских колега шпијунирала самите Г-8 и Г-20 одржане у јуну 2010. у Онтарију и Торонту – није велико изненађење, поготово ако се узме у обзир оно што је обелодањено пре тога. Потврђен је само стари постулат шпијунског заната: тајне непријатеља, стварних и потенцијалних су неопходне, али није наодмет знати и шта вам иза леђа говоре пријатељи.

Ново откриће се такође уклапа у модел старих: у њему учествује један медиј, у овом случају јавни ТВ сервис Канаде (Канедијан бродкастинг корпорејшн – ЦБЦ), уз помоћ Сноуденовог партнера у заједничком узбуњивачком подухвату, слободног новинара Глена Гринвалда, потврђујући већ стечени утисак да је најтајнија од америчких тајних служби имала овлашћења која је ослобађају од свих обзира.

Шпијунирање самита који се бавио светском економском кризом, чији је врхунац у то време већ прошао, није ни мање ни више сензационално од низа ранијих афера, али повећава зебње у америчком обавештајном естаблишменту (као и оном Велике Британије) да је Сноуден објавио само мали део обавештајних тајни, а да оне највеће још нису дошле на ред.

Медији, наиме, спекулишу да се амерички бегунац, који је добио привремени једногодишњи азил у Русији, обезбедио „нуклеарном опцијом”: да је у поседу заиста експлозивних материјала који садрже имена америчких агената и њихових извора, што је у оперативном смислу најкритичније.

Према извештају агенције Ројтерс од 25. новембра, ти материјали се чувају на неколико места и заштићени су веома јаким шифрама које су у поседу најмање три особе и мењају се неколико пута у току дана.

НСА није оповргла процене да су Сноуден и бивши новинар „Гардијана” Глен Гринвалд досад обелоданили само мали део онога што је њен бивши намештених успео да пребаци на свој компјутер. Ројтерс у том контексту наводи страховања неименованих извора америчке владе да би њене тајне могле да буду објављиване још најмање две године – и да оно најгоре тек предстоји.

Процена је да је Сноуден преснимио између 50.000 и 200.000 докумената, због чега је против њега подигнута оптужница за шпијунажу. Од тога је досад обелодањено само око 500, при чему су медији који су их добили, амерички и британски, што својевољно што на захтев власти цензурисали оно што је у њима најосетљивије: имена садашњих и бивших оперативаца.

Обамина влада је у међувремену, после скандала са прислушкивањем немачке канцеларке Ангеле Меркел, савезнике обавестила да ће један део шпијунског програма у иностранству смањити, укључујући и активности према шефовима држава или влада, али је, како је о томе известио „Њујорк тајмс”, истовремено закључено да „нема практичне алтернативе” садашњој методи прикупљања „метаподатака”, међу којима су и они о свим телефонским разговорима у границама САД.

Није поменуто, али се подразумева, да неће бити смањен ни глобални надзор, пошто је у опису посла НСА и праћење свих светских комуникација.

У току је иначе интерна ревизија метода њених метода, која се, очекивано, спроводи у највећој тајности. Једино што је изнето, била је изјава представнице за штампу Националног савета за безбедност, саветодавног тела Беле куће, да се „одмеравају ризици и користи од активности које се спроводе”, као и уобичајена фраза да је главни циљ свега „спречавање претњи по безбедност америчког народа”.

Новост је и да је Америчка унија за грађанске слободе, невладина организација која постоји још од 1920, федералном суду у Њујорку поднела тужбу у којој доказује да је пракса НСА незаконита, јер крши уставне гаранције права на приватност и слободу удруживања.

Ово се сматра досад најозбиљнијим правним оспоравањем легалности шпијунских програма који су покривени „Патриотским законом”, донетим неколико недеља после терористичког напада Ал Каиде на Њујорк и Вашингтон, 11. септембра 2001.