Ћурке у високом друштву
Од нашег сталног дописника
Вашингтон – Председничко помиловање је прерогатив многих шефова држава, па и једног од најмоћнијих председника на свету – Барака Обаме. Амерички председници из новије историје редовно га користе, а у томе није изузетак ни актуелни.
Он је то, по пети пут, учинио у прошлу среду у врту Беле куће, и то по не баш идеалном времену, јер је била ветровита суснежица. Осуђеницима на смрт је додуше унапред речено да их чека боља судбина (било их је двоје), али никад се не зна – ништа није готово док није готово.
Председник је тим поводом одржао и говор, у присуству само једног осуђеног, који је за појављивање у јавности одабран онлајн гласањем (као у популарном филму „Игре глади” чији је други део ових дана у биоскопима широм света).
Било је то помиловање коме ништа нису могли да замере ни Обамини политички противници, не само зато што мисле да је довољно што се он дави у проблемима изазваним катастрофалним почетком примене његове реформе здравственог осигурања. О питању живота или смрти, америчка нација у овом случају постиже политичко јединство.
Помилована су – два ћурана. Само два од око 46 милиона ових птица које Американци поједу на свој традиционални празник, Дан захвалности, који је био минулог четвртка (увек је четвртог четвртка у новембру).
Ћурани су, такође по традицији, мито који председнику даје лоби узгајивача живине и произвођача јаја, не би ли тако промовисао своје производе и уочи празничног дана, када се обично ништа драматично не догађа, скренуо пажњу на себе у телевизијским и другим вестима.
Па је тако нација имала прилику да сазна све о две ћуреће звезде, које су, специјалним третманом у Белој кући, доспеле у високо друштво. Пореклом су са једне фарме у Минесоти, рођене су истог дана (8. јула ове године), за пет месеци живота достигле су приближно исту тежину од по 17 килограма (по стотинак грама тамо или овамо)...
Пошто су на овај начин постали националне ћурке, добили су и имена (кумови су били прваци једне основне школе). Први је крштен као „Карамел” (Карамела), а други „Попкорн” (Кокица).
Формално, један је намењен трпези председникове породице за празник, а други је резерва за случај да се првом нешто деси, али председник, као и неки његови претходници из новије историје, не може себи да приушти да са супругом Мишел и ћеркама Сашом и Малом (и евентуално још неким из шире фамилије – Дан захвалности је превасходно породични празник) поједе националну звезду. Да се не би међутим прекршила традиција, у председничкој рерни је била нека анонимна ћурка.
Ћурани су тако добили председничку милост која им продужава живот, али не много. Ћурка у природи нормално живи пет-шест година, али Карамела и Кокица су од оне врсте којима је кратак живот, јер воде неспортски живот: само једу, а мало се крећу. То што су избегли уобичајени пут који се завршава у фрижидеру или замрзивачу неке самопослуге, само је премија на њиховој животној лутрији.
Откако је председник, Обама је помиловао осам ћурана, али ниједан, преживевши свој први Дан захвалности, није дочекао други. Сви су наиме патили од синдрома гојазности (са којим се носи и сваки трећи Американац).
Кад избегну празнични покољ врсте, остатак живота проводе отмено: одмах после церемоније у Белој кући, „националне” ћурке се одвозе на друго председничко имање, парк историјске резиденције Џорџа Вашингтона, око 35 километара југоисточно од Вашингтона, на обали реке Потомак у Вирџинији, где су пажене и мажене да би што дуже биле атракција за посетиоце.
Традиција поклањања ћурки председницима почела је иначе 1873, када је овакав празнични дар добио ондашњи председник Грант Јулисиз. Национална свечаност то постаје међутим тек 1947.
Нису сви председници одбијали да у поклон забоду своје зубе: први који је од тога одустао био је Џон Кенеди, мада његов пример није следио његов наследник Линдон Џонсон.
Званично председничко помиловање институционализовао је тек Роналд Реган 1987, а потврдио следећи станар Беле куће, Џорџ Буш старији. Клинтон и Буш Млађи, а сада и Обама, то су „зацементирали”.
Док је ћуретина обавезна за новембарском празничном трпезом (али 22 милиона ћурки се поједе и за Божић, а још 19 милиона за Васкрс), ова птица је и шири симбол националне хармоније: Дан захвалности који постоји у многим културама, на овом континенту је зачет заједничком гозбом другог таласа колониста и домородаца (Индијанаца), којима је (дивља) ћуретина такође била деликатес, али и симбол издашности природе (ћуреће перје је било на главама поглавица и на стабилизаторима њихових стрела).
У данашњој Америци ћуретина је занимљива и због тога што демантује неке основне економске постулате – да цену неке робе одређује однос понуде и потражње – што значи да ће нешто бити најскупље кад је највише оних који желе то да купе, и обрнуто.
Ћуретина – целе ћурке, ћуреће груди, батаци и шницле – најјевтинији су међутим баш у ово доба (замрзнута може да се купи за око долар по килограму), кад је потражња највећа (а у томе их прате и телевизори и електроника уопште).
Дан захвалности је наиме и почетак потрошачког лудила које кулминира сутрадан, на такозвани црни петак, када већ од првих послепоноћних минута крећу јуриши на продавнице које за ту прилику имају специјалне и у многим случајевима спектакуларно ниске цене.
Где је ту рачун? У томе да се у завршници године поправља биланс не само трговаца, него и националне економије у целини, у којој потрошња учествује са 70 одсто. Маржа се за ову прилику драстично смањује да би се повећао промет, па тако, по закону великих бројева, много пута мало на крају постаје више него доста.
Купци затим у празничној сезони очекују јефтиноћу и много више него обично упоређују цене. Трговци немају избора него да се одазову тим очекивањима, а на крају су сви задовољни. Користе се при томе и разни трикови: нешто изузетно јефтино је само мамац да се дође и успут купи и још много тога другог. Разуме се, неки прођу боље неки лошије, али су у просеку сви на добитку.
Једино је Обама на овај празник пресит ћуретине. Реч „ћурка” (turkey) у сленгу је и појам за нешто што је потпуно омануло, екстремно неуспешно, а он је последњих месеци тога имао превише.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


