„Тројка” се не враћа у Грчку

Од нашег дописника

Атина – Грчка коалициона влада требало би данас да понуди представницима ЕУ, Међународног монетарног фонда и Европске централне банке – такозваној тројци – нови компромис о (не)завођењу додатних мера штедње на којима међународни кредитори инсистирају, не би ли обезбедила исплату заосталих, обећаних кредита у висини од милијарду евра, на коју Атина чека још од јула ове године.

Уочи данашњег састанка на врху, између премијера Адониса Самараса и његовог коалиционог партнера Евангелоса Венизелоса, међутим, представници тројке су поручили лидерима грчке владе – нема кредита, све док Атина не испуни услове које су поставили међународни кредитори.

У име ММФ-а огласила се Ангела Гавирија и изразила сумњу да би спорна питања која су предуслов за исплату заосталог кредита могла бити решена до редовног састанка Еврогрупе, 9. децембра. „Извештај „тројке“ не може бити састављен пре 20. децембра ове године, што значи да се питање заостале транше кредита од милијарду евра аутоматски одлаже за почетак идуће године, чак и за случај да се оствари помак у преговорима”, рекла је Гаврија.

На тему доделе нових кредита, Гаврија је рекла да таквом кораку мора претходити наставак преговора о спровођењу реформи, што ће рећи радикалних мера штедње, а до њих неће доћи све док грчка влада не обезбеди чврсту основу за решавање спорних питања:  „Тројка ће се вратити на преговоре у Атину када влада створи реалну основу за потписивање споразума у спорним областимаизјав”, рекла је Гавирија.

Из министарства финансија стигао је одговор, по коме грчка влада остаје у контакту са „тројком”, како би се створили услови за наставак разговора. Очигледно је, ипак, да већ месецима остају нерешена иста питања. Грчка влада покушава да спречи нове намете који би могли да доведу до додатне политичке дестабилизације.

Главни проблем представља захтев „тројке” да се некретнине пореских дужника и корисника кредита који не измирују своје обавезе принудно продају. Грчка влада, међутим, не одустаје од заведеног мораторијума на имовину дужника. Други камен спотицања је захтев међународних кредитора за увођење нових пореских дажбина, а нерешено је остало и питање масовног отпуштања државних службеника које влада спроводи, али не оним темпом који је „тројка” прописала.

Мало је вероватно да ће сва спорна питања бити усаглашена у наредне две недеље што значи да се питање још од јула заостале кредитне транше од милијарду евра одлаже за наредну годину, а да Грчкој, практично ништа неће остати за утеху, осим малог охрабрења из међународне агенције „Мудис”. Грчкој је минимално повишен кредитни рејтинг, па садашња прогноза гласи – стабилно!

Привредна ситуација у Грчкој, наравно, упућује на другачије закључке. Према наводима профилног центра Свегрчке конфедерације рада,  Атина је платила високу цену завођења радикалних мера штедње. Умањени приходи становништва, тиме и њихове куповне моћи довеле до отпуштања десетина хиљада радника, до затварања око 100 хиљада продавница и трговачких предузећа. Грчки синдикати сматрају да ће степен незапослености идуће године достићи 31,5 одсто, тако да ће се земља суочити са критичном ситуацијом у приватном сектору, попут оне из шездесетих година, када се Грчка сматрала земљом у развоју, а њено становништво масовно одлазило на рад у инсотранство – трбухом за крухом.