Мајстор обојеног новца

Пре 130 година, 25. јуна, рођен је Вељко Андрејевић Кун (1877 – 1948), аутор прве вишебојне новчанице израђене у нашој земљи. Новчаница од 50 динара издата је 1. децембра 1931. са портретом краља Александра Првог Карађорђевића. Пригодном изложбом, током године јубилеја, нашем познатом ксилографу одужиће се и музеј ПТТ Србије.

Вељко Кун био је ксилограф, уметник који је стварао у дрворезу, посебно у изради дрвореза за вишебојну штампу. Овом занату Вељко Кун посветио се још као младић, када је по завршетку четири разреда београдске реалке отишао у Државну штампарију да учи ксилографију. После две године рада одлази у Будимпешту, потом у Беч, па у Вроцлав и коначно у Берлин где добија наруџбине за израду дрвореза за илустроване каталоге, научне књиге и то све у вишебојној штампи.

Постоји једна анегдота везана за најранију наклоност Вељка Куна ка овом занату. Када је имао осам година прецртао је једну новчаницу и показао је оцу и његовим пријатељима. Изведба је била савршена, али су му старији том приликом рекли: "Дете, ако тај посао наставиш, не гине ти Пожаревац".

"Радио сам годинама само један посао. Дубио сам дрво. Нагнут над плочом од шимшировог дрвета урезивао сам линије, хиљаде малих ситних, под лупом једва видљивих линија које су представљале само једну нијансу. А тамнијих и светлијих нијанси на најобичнијем цртежу има доста, нарочито на банкноти...!"

Овако је о свом занату говорио Вељко Кун коме је, као што је и сам сведочио, било потребно шест месеци за израду једне новчанице. Рад ситним алаткама и руком уз сталну употребу лупе на специјалном турско-малоазијском шимшировом дрвету.

По повратку из Берлина Вељко Кун је у свом родном Београду, у Балканској улици, отворио штампарију. У току Првог светског рата Кун је радио као графичар при Команди српске војске, а током рата цртао је антиратне карикатуре од којих су неке штампане и као разгледнице, због чега је био интерниран и боравио у логору до краја рата.

До 1931. године наше новчанице израђивале су се у Паризу, где су их радили мајстори Делош и Рита. Кун је, чувши да ће се за израду наших новчаница довести инострани ксилографи, отишао у Завод за израду новчаница у Топчидеру и понудио своје умеће. Једини је аутор југословенских новчаница међуратног раздобља који је био гравер клишеа према приложеном цртежу неког другог уметника. Гравирао је цртеже новчаница Стојичевића, Јовановића, Поморишца, Мујанџића и Ђокића. Стручњаци истичу да је Кун у гравирању новчаница, нарочито од 50, 500, и 1.000 динара, показао висок ниво техничког и уметничког изражавања. По многима, чак много успешније од претходника на том послу француских гравера Рите и Делоша.