Немачка пацка

Два пута за само пар дана и на различитим крајевима планете, Немци су се пожалили да не могу да нађу одговарајућу радну снагу. На то да њихове компаније тешко долазе до обучених радника који су им потребни указали су у Србији и, за не поверовати, у Сједињеним Америчким Државама.

Пацку Хајнца Вилхелма, немачког амбасадора у Београду, да у Србији нема кадрова који би могли да се запосле у немачким компанијама које послују код нас, многи су код нас схватили као свршен чин и доказ да нам је образовни систем лошији него у другим државама.

Одмах се поставило питање како то да у армији од чак 760.000 незапослених људи у Србији нема никога ко задовољава високе стандарде немачких компанија.

Надлежни су слегнули раменима и указали на мањкавости нашег образовног система који се више бави теоријом него праксом, даје широко знање, а не учи конкретним вештинама...

А онда је дошла вест из Америке да је, у исто време кад и „Политика”, и „Њујорк тајмс” објавио текст да се Немци жале како ни у највећој сили на свету не могу да нађу довољно обучене раднике.

Како се наводи у тексту, један немачки инвеститор веома је лако нашао првих 60 радника за своју фабрику у Јужној Каролини. Још 60 који су му потом затребали, међутим, никако није успевао да нађе.

Зато је учињено оно што Немци раде код куће, у Немачкој – организована је обука за раднике. Компанија се повезала са образовним установама и локалним центром за образовање и покренути су програми обуке недовољно квалификованих радника.

Шта нам је све ово показало?

Најпре то да проблем није само наш и да се јавља и у много богатијим и уређенијим друшгвима. Реч је о нечему што је редовно стање у савременој индустрији, где се технологије брзо мењају. Осим тога, не ради се ту само о образовном, већ и економском, па и целокупном системском проблему. Због чега?

Зато што решење постоји. Оно је у пракси која је како видимо недовољно позната и у САД, а камоли код нас – у изградњи што чвршћег споја између образовања и економије.

Школовање баш оних радника, то јест радних профила које захтева тржиште главни су разлог добро обучене радне снаге у Немачкој и ниске стопе незапослености.

Могли бисмо да искористимо ову немачку лекцију и коначно успоставимо везу између просвете и економије, између школства и реалних потреба привреде.

И још нешто, страни инвеститори су неопходни и они ће долазити и одлазити. У сарадњи с њима треба прилагодити образовни систем.

Али, домаћа привреда је основа, она је овде и нигде неће отићи. С њом треба радити на што конкретнијем образовању радне снаге. Уосталом, тако раде и Немци.