Песма, плес и сузе за Манделу

Специјално за „Политику“

Јоханесбург – Непозната жена јуче ујутру је приликом укрцавања у авион за Јоханесбург придржавала бебу путнице поред себе. Помажући мајци да смести пртљаг, брижно је грлила тромесечног дечака.

Само двадесет година раније ова сцена се вероватно не би догодила јер је доброћудна дама била плавокоса Јужноафриканка док је беба црне боје коже.

Данас је то могуће захваљујући човеку који је преминуо само неколико сати пре него што је белкиња загрлила црнче: оцу савремене Јужне Африке и њеном првом црном председнику – Нелсону Мандели.

Како је вест о смрти Мадибе, како локалци називају преминулог лидера, већ обишла свет, већина путника је по доласку у Јоханесбург очекивала тугу и тишину. Изненађење је уследило већ са првим корацима кроз аеродром. Особље је певушило традиционалне мелодије из времена његове борбе и готово три деценије дугог заточеништва. Неки тише, неки гласније. Неколицина је плесала у познатом ритму локалних песама.

Како су нам објаснили, песме које певају славе буран Манделин живот, описују његово величанствено дело укидања расне сегрегације и изражавају захвалност према свему што је учинио за некад потлачену црначку већину.

„Испунио си своју мисију и ми смо ти на томе вечно захвални. Сада је време да те пустимо, јер заслужујеш одмор и вечну славу”, најчешћи су стихови у песмама који су јуче овде могли да се чују на улицама.

Када је председник Џејкоб Зума у четвртак увече саопштио да је вољени херој борбе против апартхејда умро, нација је занемела. Од ноћних клубова по предграђу Совету до фенси дискотека у Сендтону, финансијском центру Јоханесбурга, све је утихнуло.

Атмосфера је била свечана, набијена емоцијама и поштовањем. Људи су се окупљали испред Манделине куће у луксузном кварту Хутон. Слично је било и пред његовом некадашњом кућом у Совету, епицентру деценијама дуге борбе против три века дуге владавине беле мањине. Жене су певале у импровизованим хоровима.

Од јуче трговима и улицама одјекују бубњеви. Људи су насмејани и пуни поноса што су присутни у тренутку када је све оно за шта се Мадиба борио 95 година постало стварност.

Уз ритам тимпана који допиру из ресторана у кварту Мелрос Арч заједно играју припадници најмање три расе и из свих њих избија невероватан понос и неизмерна захвалност човеку који им је ту слободу омогућио.

„Мислим да сви желе да ови дани протеку мирно. Наша икона нас је напустила. Он је био наша инспирација и веома смо тужни. Ипак, славимо његов живот и све што је учинио за нас. То је најмање што заслужује”, каже за „Политику” Џон Лопез, бизнисмен из Конга који се јуче затекао у Јужној Африци.

„Волео бих да и у мојој земљи постоји неко као он. Био је тај који је устао у одбрану свих нас, био је тај који се борио за права жена и деце. Он је учинио да се све деси. Када упоредим Јужну Африку из 1994, када сам овде живео и када је он постао председник, и Јужну Африку данас, видим огромну разлику. Захваљујући Мадиби, свуда се осећа слобода.”

Манделина смрт је разумљиво кључна тема јужноафричких медија. Упркос тужном поводу, сви извештаји су пуни наде и оптимизма да ће нове генерације следити кораке свог оца.

Традиционални плесови могу се видети у готово свим градовима Јужне Африке, званичници уз саучешће породици изражавају и наду да ће његово дело наставити да живи.

Он је наш херој и ми морамо да га испратимо са поштовањем. Морамо следити његов пример, најчешће су изјаве које преносе медији.

Ванеса, холандског порекла, менаџер „Мит компани”, једног од највећих ресторана у центру града, покушава да смести све госте у већ пребукирану башту на тргу. Групе од 10 до 20 људи са капама Деда Мраза уживају у божићној атмосфери. Како нам је рекла, углавном су то радници оближњих компанија који прослављају предстојеће празнике. За сваким столом спомиње се Манделино име.

„Мислим да у овом тренутку није могуће бити тужан. Наша је обавеза да славимо његов живот, због свега што је учинио за нас. Он је био инспиративан и достојанствен чак и у болести. Дужни смо да га на достојанствен начин испратимо, да славимо његов живот”, каже она додајући да се, као и њени сународници, на неки начин припремала за овај тренутак.

„Знали смо да је тешко болестан и знали смо колико му је година, због тога можда шок није толико страшан. Тужно је што смо га изгубили, он је отац наше нације и поносна сам што сам живела у његово време, што сам била сведок његовог великог дела и што сам присутна у овом историјском тренутку за Јужну Африку”, на ивици суза али са осмехом закључује Ванеса.

Само неколико метара даље поставља се сцена за џез фестивал на Тргу Мелрос Арч. Свечаности и музички догађаји не само да се не отказују, већ, напротив, постају још живљи и интензивнији.

„Наш лидер би волео да нас види овакве, уједињене у песми, не би желео да плачемо”, каже један од момака који постављају сценографију.

И заиста, Европљани, Африканци, Кинези, плесали су јуче измешани у ритму бубњева, са широким осмесима на лицима, славећи живот једног од најзначајнијих лидера 20. века – Нелсона Манделе.

Без обзира на боју коже, сви на исти начин изговарају једну реч: „Хвала”.

Ни­ко­ли­ће­во са­у­че­шће Зу­ми

Пред­сед­ник Ср­би­је То­ми­слав Ни­ко­лић упу­тио је пред­сед­ни­ку Ју­жно­а­фрич­ке Ре­пу­бли­ке Џеј­ко­бу Зу­ми те­ле­грам са­у­че­шћа по­во­дом смр­ти Нел­со­на Ман­де­ле, бив­шег пред­сед­ни­ка Ју­жне Афри­ке, до­бит­ни­ка Но­бе­ло­ве на­гра­де за мир и ве­ли­ког бор­ца за људ­ска пра­ва.

„Ду­бо­ко ме по­тре­сла вест о смр­ти Нел­со­на Ман­де­ле, пр­вог де­мо­крат­ски иза­бра­ног пред­сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке Ју­жне Афри­ке. Гра­ђа­ни Ср­би­је искре­но са­о­се­ћа­ју са Ва­ма и де­ле ту­гу са по­ро­ди­цом и на­ро­дом ве­ли­ког си­на Афри­ке. Нел­сон Ман­де­ла, бо­рац, ли­дер и узор, оста­ће у трај­ној успо­ме­ни у мо­јој зе­мљи, али и у чи­та­вом све­ту као чо­век ко­ји је по­ста­вио на­че­ла за де­ло­ва­ње сви­ма ко­ји искре­но ве­ру­ју у мир, прав­ду, јед­на­кост и сло­бо­ду.

У име срп­ског на­ро­да и у сво­је лич­но име, из­ра­жа­вам Вам нај­ду­бље са­у­че­шће и же­лим да Вас уве­рим да су на­ше ми­сли и мо­ли­тве са ју­жно­а­фрич­ким на­ро­дом у овом те­шком тре­нут­ку”, сто­ји у Ни­ко­ли­ће­вом те­ле­гра­му са­у­че­шћа, ја­вља Тан­југ.

И у Ср­би­ји за­ста­ве на по­ла ко­пља

По­во­дом смр­ти Нел­со­на Ман­де­ле у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји су за­ста­ве спу­ште­не на по­ла ко­пља, од­лу­чи­ла је на ју­че­ра­шњој сед­ни­ци Вла­да Ср­би­је, са­оп­шти­ла је вла­ди­на Кан­це­ла­ри­ја за са­рад­њу с ме­ди­ји­ма.
По­сла­ни­ци На­род­не скуп­шти­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ода­ли су ју­че ми­ну­том ћу­та­ња по­част ико­ни бор­бе про­тив апарт­хеј­да, ја­вио је Тан­југ.

РЕАГОВАЊА

Барак Обама, амерички председник

„Један сам од небројених милиона људи којима је Мандела био инспирација у животу. Моја прва политичка акција, прва ствар у којој сам политички деловао био је протест против апартхејда. Као и многи људи широм света, не могу сасвим да замислим свој живот без примера који је Мандела поставио. Мадиба је остварио више него што стане у један људски живот.”

Папа Фрања

„Молим се да пример покојног председника инспирише Јужноафриканце да правда и заједничко добро буду у центру њихових стремљења.”

Дејвид Камерон, британски премијер

„Ваша борба за слободу и против дискриминације, ваша борба за правду и тријумф над непријатељством инспирисаће будуће генерације, а ваша великодушност, саосећање и спремност на опроштај лекција су за све нас.”

Владимир Путин, председник Русије

„Он је један од највећих политичара модерног доба. Човек који никад није изневерио своја обећања.”

Си Ђинпинг, председник Кине

„Мандела је водио јужноафрички народ у тешкој борби, до победе против апартхејда.”

Британска краљица Елизабета Друга

„Предано је радио за добробит своје земље.”

Махмуд Абас, палестински председник

„Он је симбол ослобођења од колонијализма и окупације.”

Шимон Перес, председник Израела

„Био је највећи зидар мостова мира и дијалога који је лично платио високу цену за борбу за свој народ, годинама проведеним у затвору.”

Михаил Горбачов, последњи совјетски лидер

„Велики човек, чији живот треба да буде пример светским вођама.”

Томас Бах, председник Међународног олимпијског комитета

„Био је прави спортиста. Мандела је знао да спорт може да гради мостове, руши зидове и промовише хуманост.”

Мухамед Али, боксерска легенда

„Све нас је учио праштању. Он нас је учио да смо сви браћа, без обзира на боју коже. Мандела је био човек слободног духа, који је живео изнад дуге. Данас је његова душа у небесима, сада је заувек слободан.”

Опра Винфри, америчка водитељка

„Био је све оно што се о њему говорило и још много више – скроман и неогорчен. И уживао је у шалама. Бити у његовом присуству било је као да седите поред светости и величине истовремено. Увек ће бити мој херој. Његов живот је био поклон свима нама.”