Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зграда ортацима, плац држави

Зграда ортацима, плац држави
Хотел "Морава" у Булевару Вука Караџића у Чачку (Фото Г. Оташевић)

Чачак – Врховни суд Србије недавно је, одбивши ревизију државе изјављену на пресуду Окружног суда у Чачку, коначно затворио питање својине над чачанским хотелом "Морава". Полувековно здање припада искључиво угоститељско-туристичком предузећу истог имена чији су сувласници, са по 36,17 одсто акција, чачански предузетници Миленко Костић и Драган Топаловић.
Здање са великом салом (350 места) где су сви Чачани били бар по једном, на својој или туђој свадби, сада има статус "бесправно израђеног објекта на неизграђеном градском грађевинском земљишту". Упркос таквом правничком језику, хотел постоји, ради и требало би да буде преуређен, мада се још не зна кад.

Хотел је подигнут у раздобљу од 1949. до 1953. године, без одобрења за градњу, за потребе и средствима фабрике "Слобода". Закључком фабричког радничког савета, 27. октобра 1954. године, "Слобода" је основала предузеће "Хотел Морава" као самостално правно лице, и зграда је пренета запосленима на управљање, као друштвена својина. Новембра 1956. године, Народни одбор у Чачку основао је Угоститељско предузеће "Морава" у чији састав је ушао и колектив "Хотел Морава".

У јануару 2003. године, Костић и Топаловић у конзорцијуму купили су на аукцији, за шест милиона евра, комплетно Угоститељско-туристичко предузеће "Морава", са два хотела ("Београд" и "Морава") мотелом "Ливаде" и још десетак локала у граду. Затим су били приморани да туже државу, општину и Компанију "Слобода", јер је свака од ових адреса полагала нека права око хотела. Општински суд у Чачку је утврдио, а затим Окружни потврдио, да је УТП "Морава" једини и искључиви власник хотела "Морава", затим је Врховни суд прошлог месеца одбио ревизију изјављену од стране Републике Србије. Сви судови су, такође, одбацили захтев УТП "Морава" да се ово предузеће упише у катастар непокретности Чачак као носилац права својине над хотелом и трајног коришћења земљишта.

Управо држава Србија води се као катастарски власник хотела "Морава" и земљишта испод и око зграде (72,58 ари). Сада је УТП "Морава" стекла својину над објектом али без права уписа власништва у јавним књигама. Својинско право, ипак, јесте основ за државину земљишта, која може да прерасте у право трајног коришћења парцеле, уз претходну легализацију бесправног објекта.

– За ту легализацију држава тражи 27,6 милиона динара, јер су на толико обрачунати трошкови за уређење грађевинског земљишта. Поред тога што је бројка изузетно велика, сматрамо да тај захтев нема покриће у закону, јер су оснивачи хотела све обавезе према држави измирили већ 1954. године. Још је и обновљен 1968. године, по пројекту, без икаквих проблема и примедби да је реч о бесправно подигнутој згради – рекао је за "Политику" Слободан Вељовић, генерални директор УТП "Морава".

Он показује из Историјског архива прибављени извештај Комисије за технички преглед грађевинских радова на хотелу, од 17. новембра 1954. године. Комисију је одредио и овластио Савет за комуналне послове Народног одбора у Чачку а она закључила, поред другог: "У време кад је почета градња објекта није се прибављала грађевинска дозвола, те инвеститор исту нема".

Инвеститор ("Слобода") у посао је ушао са предрачуном од 25 милиона динара ("по нижим планским ценама") али је вредност радова на крају градње достигла 225 милиона динара. Хотел има 23 собе са 47 лежаја и укупно 4.694 квадрата, и предстоји му обнова. Претходно и легализација, али тек пошто се правници усагласе да ли је објекат изграђен бесправно ако је зидан у време кад дозволе нико није ни тражио.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.