Неопходни кризни центри за жртве силовања

Само у току претходне године 121 жена је полицији пријавила силовање, али стручњаци који су у контакту са жртвама сексуалног насиља страхују да позната метафора о врху леденог брега важи и у овом случају. Светске статистике говоре да на једну жену која пријави силовање долази – осам оних које никоме нису повериле ову страшну тајну. Иако истраживање Светске банке сведочи да постоје веће шансе да жене између 15 и 44 године буду силоване или претрпе насиље у породици него да добију рак, маларију или да страдају у саобраћајној несрећи или рату, ово кривично дело тешко се доказује јер се најчешће дешава под окриљем ноћи и без сведока. Проблем представља и чињеница да жене немају адекватне медицинске доказе, због чега из мучних и дугометражних судских поступака често излазе као губитнице, упозорено је на јучерашњем округлом столу посвећеном положају жртава силовања, који је организовао Аутономни женски центар у оквиру регионалне кампање „Потписујем“.

„Неопходно је да Србија оснује Кризне центре за жртве силовања у којима би оне на једном месту могле да добију квалитетан медицински преглед, психолошку подршку и правни савет. Стручњаци кажу да су прва 72 сата након силовања најважнији за жртву не само због прикупљања доказа за судски поступак, већ и за добијање медицинске и психолошке прве помоћи. Међутим, у пракси се често дешава да жртве силовања цео дан лутају од полиције до лекара у потрази за информацијом где могу да пријаве силовање и прикупе доказе важне за покретање судског поступка. Жртвама силовања држава данас не обезбеђује ни хитну контрацептивну заштиту, ни бесплатно тестирање на ХИВ или друге сексуално преносиве болести, нити било какву психолошку подршку. Гинеколог који прегледа жену често не документује све повреде на телу које служе као доказ да је жена пружала отпор, а ако жели да добије комплетну медицинску документацију на Институту за судску медицину тај преглед мора да плати 5.000 динара, истакла је психолог Тања Игњатовић из Аутономног женског центра, додајући да због свега тога постоји велика диспропорција између броја пријављених и броја осуђених особа.

Она је подсетила да су оснивање Кризних центара за жртве силовања и промене Кривичног закона – обавезе државе, с обзиром да је Србија ратификовала Конвенцију Савета Европе о спречавању насиља над женама и насиља у породици – Истанбулску конвенцију.

Упозоравајући да је силовање тешко доказиво, представник Управе за криминалистичку полицију МУП-а Србије Стефан Милијановић нагласио је да је неопходно постојање протокола о поступању са жртвама сексуалног насиља.

„Врло често смо у ситуацији, када се ради о познатом учиниоцу, да имамо само реч жртве против речи окривљеног и немамо других доказа. На жалост, пракса  показује да у 90 одсто случајева силоватељ понови кривично дело“, нагласио је Милијановић, наводећи пример „најпознатијег српског затвореника“ Вучка Манојловића који је био осуђен на 40 година затвора због убиства и који се пре времена нашао на слободи захваљујући помиловању председника Томислава Николића. Након свега осам месеци проведених на слободи, Манојловић се поново нашао иза решетака због сумње да је починио силовање.

Скуп о положају жртава силовања и других сексуалних деликата у Србији је део серије јавних догађаја, организованих у 33 државе у Европи под заједничким слоганом „Спречимо силовање! Применимо Истанбулску конвенцију!”, у оквиру кампање „16 дана активизма против насиља над женама” која се завршава данас – на Међународни дан људских права.

К. Ђорђевић

------------------------------------------------------------------------------------

Симбол људских права

Поводом Међународног дана људских права данас ће званичници на одећи носити посебну значку: она представља шаку која формира голуба повезујући и промовишући симболе људскости и мира. Симбол је идејно решење уметника Предрага Стакића, које је победило на међународном конкурсу за лого људских права, наводе из Канцеларије за људска и мањинска права.

Д. И. 

-----------------------------------------------------------------------------------

Сведочење жртава силовања на Мостарској петљи

Више тужилаштво у Београду спроводи истрагу против Дејана Г. (33), осумњиченог за серију сексуалних деликата извршених на Мостарској петљи у главном граду. Како је за „Политику” речено у овој институцији, он се сумњичи да је извршио једно кривично дело силовања и више покушаја силовања, као и једно кривично дело обљубе над дететом.

„Спроводе се истражне радње, очекују се резултати вештачења укључујући и ДНК анализу. Ускоро ће бити саслушане и жртве, након чега ће бити донета одлука о подизању оптужнице”, кажу у Вишем тужилаштву у Београду.

Осумњичени је у притвору одлуком судије за претходни поступак Вишег суда у Београду. Дејан Г. је професионални припадник Војске Србије и то војни полицајац, ожењен је и отац двоје деце, његово хапшење било је потпуно изненађење и за колеге и за породицу.

М. Г.