О изборима или о Вучићу, Николићу и Мишковићу

Питање од милион долара на српској политичкој сцени је „да ли ће бити нових избора на пролеће”. Но заправо нас више од тога „кад ће они” занима одговор на питање који је смисао тих превремених избора. Они би прочистили политичку сцену и довели до тога да у парламенту имамо однос снага који приближно одговара оном који је „на терену”.

Осим великог раста рејтинга СНС и суноврата рејтинга ДС десиле су се и друге промене у Србији. Дачић је потписао Бриселски споразум и Вучић је лансирао кампању против корупције. Постала је и бесмислена подела на претпетоктобарску и постоктобарску власт. Избори су потребни да јавност да оцену свих тих догађаја и трендова. Избори су често најефикасније средство да се дође до стабилније и оперативније владе што је потребно јер Србију очекују значајни изазови, пре свега у борби са претњом банкрота државе и економском депресијом у 2014.

Најављена изборна скупштина СНС по речима њеног председника није припрема за превремене парламентарне изборе. Наравно унутрашњи избори имају своју динамику и последица су и унутрашњих потреба да се дефинишу нови односи снага и позиције које функционери заузимају у њој. Но они су исто тако и порука политичким ривалима да је та странка спремна на изборну трку. Често спортски селектори мењају играче у тиму јер нису задовољни њима у склопу припрема за неко велико такмичење. Оно што можемо да прочитамо из Вучићеве изјаве поводом најаве страначких избора јесте да он жели да потврди свој легитимитет и лидерство у странци, да жели да умањи утицај тајкуна на функционере странке и де рашчисти ситуацију са оним кадровима који нису били успешни.

Исто тако је за чаршију врло битно питање осим „кад ће избори” и какви су односи Вучића и Николића. Ово је изузетно важно питање за владу и државу јер је то однос председника државе и председника најјаче странке у влади. Наиме од односа двојице кључних играча у држави, а они то јесу, зависи и политички правац и стабилност политичког система. Вучић је рекао и да неки покушавају да посвађају њега и Николића, али да у томе неће успети. Природно је да два политичка лидера имају различите ставове и стилове, ако узмемо у обзир и генерацијску разлику, без обзира на то што су две деценије били најближи сарадници. Николић је више статична политичка фигура, док је Вучић динамичан. Исто тако и интереси који их воде су различити. Оно што се може видети јесте да за сада они функционишу као политички партнери и да су приче о расколу предимензиониране. Битна је политика вештина постизања договора и компромиса. Нас њихов однос занима пре свега стога што нема нормалног политичког живота и функционисања владе ако међу њима нема квалитетне комуникације и јасних и обострано прихватљивих договора. Па и око избора. Богата историја међусобица српских лидера нам говори да је губитник готово увек Србија.

Одлука о изборима зависи од односа два кључна политичка играча, али и утицаја оних „неформалних центара моћи” који одавно утичу на нашу политичку сцену. Мислимо на тајкуна и странце који имају своје интересе а они се често остварују подстрекавањем политичких сукоба и раскола јер се у мутној води најлакше крију „тајне операције”. Пре свега ту је Мишковић који је из позиције најмоћнијег човека у земљи доспео у притвор и којем је у интересу да постоји конфликт између прва два човека у земљи и да не дође до избора који би донели промене које њему не одговарају. Вероватно би и неки други на његовом месту очајнички играли на карту раздора прва два човека у земљи. Но ипак се чини да је време иза нас када су се једним телефонским позивом тајкуна решавала важна политичка питања или именовања министара.

Сличан интерес, пре свега у одлагању избора, има и премијер Дачић који би после њих готово сигурно изгубио садашње радно место. Тако је створена „непринципијелна коалиција” против избора који би сигурно довели до рашчишћавања политичке сцена и до формирања стабилније владе. Но и поред напора оних да се избори одложе из недеље у недељу расте шанса за нове на шта је на неки начин и јавност припремљена јер постоји јасан политички разлог за њих.