Возачи жале за "хавајкама" и папучама

Возачи ГСП-а "Београд" од прекјуче, поред бриге о путницима, добили су још једну обавезу: да свакодневно долазе на посао у белој кошуљи кратких рукава, са краватом, у тегет панталонама и црним ципелама. "Мајстори" са којима смо разговарали уопште нису одушевљени овом идејом, а има и огорчених. Као да врућина у кабини није довољна, кажу они, него морају да затегну крагну краватом.

– Могу да разумем ношење панталона, али не кошуље са крагном. Па, овде у кабини је 40 степени – каже Енвер Сефери, возач "четрдесеттројке".

Он објашњава да има великих проблема са алергијом на врату и кравату не може да носи. Ако треба, вели Сефери, ићи ће код доктора по потврду. А када дође зима, руководство га обавезује да носи и сако.

– То је сасвим у реду, зима и јесте за одело, али ципеле ми никако не леже сада када су паклене врућине. Још се навикавам на њих, јер сам до сада возио у патикама. Било би логично да су прво увели клима-уређаје у аутобусе, онда могу да носим све што хоће. Али, као што је познато, то се неће ускоро догодити – објашњава Сефери.

Још од почетка прошле године, ГСП "Београд" најављује нови "дрес код" у фирми, не би ли припремио терен за ову модну новотарију у својим возилима. Униформе су део интерног Правилника главног градског превозника, који, између осталог, обавезује возаче и да се лепо обраћају путницима и избегавају кофликте. Једна од духовитијих упутстава из правилника гласи да на пулту у кабини не треба да седи "женска", јер то није пристојно и одвлачи пажњу од волана. За по два пара одела у зимској и летњој варијанти, које поред возача морају да носе и контролори, службеници, отправници и шалтерски радници, ГСП "Београд" је издвојио 35 милиона дунара. Одела су добили, а ципеле морају да обезбеде из кућног асортимана.

Возачи на Тргу републике и Зеленом Венцу, који су чекали полазак на линију, озбиљно су се презнојавали. Са сетом су посматрали колеге из "Ласте" и возаче приватних превозника, који и даље, ако желе, могу да возе у хавајским кошуљама.

"Ластин" возач Дејан Маторчевић, обучен је у морнарску мајицу са тегет и белим пругама, а у доњем делу униформе се солидарише са колегама из ГСП-а – има тегет панталоне и ципеле.

– Знам само да им не бих био у кожи. Нама још нису увели обавезну гардеробу – вели Маторчевић.

Будимир Веселиновић (53), ваозач аутобуса 72, огорчен је због одела. Уместо кравате, око врата је, као симболични знак протеста, окачио бели пешкир, и обуо сандале.

– "Задужујемо" две беле кошуље. Многи наши аутобуси иду на периферију, преко прашњавих путева. А на моје место седају и механичари кад се нешто поправља. За два дана кошуље се испрљају и шта онда да радим, осим да узмем трећу из мог ормара – објашњава Веселиновић.

Он истиче да није никакав чиновник, који ради у климатизованој канцеларији, него возач што свакодневно превезе хиљаде путника. Показује црвенило на чланцима ногу. И он се, као и његов колега Сефери, досетио да потражи оправдање од доктора.

– Заиста не смем лети да носим ципеле, кожа ми је начисто страдала. Тражићу да ме ослободе те обавезе – објашњава Веселиновић.

Путници "седамдесетдвојке" постају нервозни. "Ајде бре, мајсторе, крећи", довикује неко.