Како је у Уругвају марихуана постала обична трава

Много је оних који мисле да ће уређени, малени Уругвај изгубити епитет латиноамеричке Швајцарске зато што је одлучио да легализује узгајање, производњу, продају и употребу марихуане, aли становници континента чији живот угрожавају свеприсутни дугогодишњи ратови нарко-картела махом сматрају да је Монтевидео донео храбру и пионирску одлуку.

Легализација марихуане битно ће смањити насиље и угрозити снагу бескрајно богатих картела који огромни профит стичу на увек гладном тржишту Северне Америке и Европе, док по својим земљама сеју насиље, беду, корупцију па и државне ударе.

Сенат Уругваја изгласао је тесном већином (16 гласова за и 13 против) законске оквире који регулишу читав циклус продаје, куповине и употребе канабиса. Иако је марихуана једна од најлакших дрога, на њу отпада око 80 одсто латиноамеричког илегалног нарко-бизниса.

Свако ко има више од 18 година моћи ће од априла 2014. да купи марихуану у апотекама, као што у истој тој доби може да пије алкохол, купује цигарете, гласа, носи оружје или иде у рат.

Грам марихуане продаваће се за долар, узгајање ће такође бити дозвољено, док ће купци моћи да пазаре највише 40 грама месечно, што ће се контролисати посебним регистрима. Узгајивачи ће моћи да се удружују у задруге од двадесетак чланова где ће бити дозвољено узгајање већег броја стабљика канабиса.

Заговорник овог друштвеног експеримента је и левичарски председник Уругваја Хосе Мухика (78) који на све личи само не на наркомана а још мање на неког ко би на било који начин учествовао у профитабилном нарко-бизнису. Овог некадашњег герилца, који се одрекао највећег дела председничке плате да би је уплаћивао у корист бескућника, свет је прозвао најсиромашнијим председником на свету. Не само зато што не мари за паре, већ и зато што живи скромно ван председничке резиденције, нема обезбеђење и вози неки стари фолксваген док његова земља има највећу стопу раста и најмање незапослених у региону, Мухика ужива велики углед међу сународницима.

„Мислим да је време да као држава кренемо у утакмицу са нарко-трафикантима”, рекао је Мухика пре неки дан. „Боље да се бирократија такмичи са нарко-бизнисменима, него да са њима безуспешно ратују полиција и војска.”

И док преко пута ушћа Ла Плате у Атлантик, Буенос Ајрес са опрезом прати  експерименте Монтевидеа , поготово што је Аргентина последњих дана захваћена нередима и масовним упадима у продавнице, Мухика за аргентинску новинску агенцију „Телам” објашњава да су латиноамеричке државе олако препустиле ово тржиште нарко-дилерима.

„Дали смо га на поклон мафији а то је много погубније за друштво него сама дрога.”

Критичари у Уругвају и изван њега такође су оштри у оценама. Они тврде да ће легализација марихуане, не само повећати њену употребу, већ и отворити врата за конзумирање знатно опаснијих и јачих дрога. Сенатор из конзервативне Колорадо партије упозорава да ће овај „експеримент” угрозити здравље читаве нације.

Није тајна у Уругвају да је део кампање група за легализацију марихуане финансирао утицајни бизнисмен Џорџ Сорош, који одавно и у Европи пропагира неку врсту регулисања тржишта. У Латинској Америци његово име је доста непознато и не изазива опречне коментаре.

У уругвајским банкама многи Латиноамериканци држе паре које се не усуђују да чувају у својим земљама, плаже и летовалишта на Атлантику привлаче богаташе са целог континента, док се сматра да је ова земља са само 3,3 милиона становника једна од најсигурнијих на континенту и да нема великих проблема са било којим криминалом.

Нити је тржиште дроге ту велико, нити је Уругвај имао свог Пабла Ескобара, ни велика поља коке као Колумбија, Перу, или Боливија, па је то права средина за безболни експеримент легализације.

Други латиноамерички аналитичари пак сматрају да резултати експеримента неће бити примењиви на знатно узбурканијим подручјима која годинама преживљавају под капом нарко-мафије.

Како год, од априла, кад се уреде сви услови да закон почне да функционише, таксе од продате марихуане неће ићи на куповину оружја, плаћање убица, камиона, вила и авиона, већ у државни буџет. За екстраваганције којима су склони нарко-босови, бар када је о Уругвају реч, мораће да се оперу паре од тежих дрога.