Језда и Берни

Јездимир звани Језда и Бернард звани Берни, никада се нису упознали. Или можда јесу? Сасвим је, наиме, могуће да је америчка банкарска легенда, ражалована у преваранта столећа, изучавала житије гласовитог газда Језде.

Видео сам Јездимира Васиљевића пре неколико дана у једном од београдских кафића. Повијен, тешко је ходао, ослоњен на штап. „Полако одлазим са овога света”, рекао је кратко авантуриста са бар неколико лажних белосветских биографија који је деведесетих година прошлог века пирамидалном банком „Југоскандик” ојадио стотине хиљада људи.

Сиромашни и промрзли, чекали су сатима испред експозитура тог опсенара који се радо сликао као мафиозо с машинком из доба прохибиције. Тек да симболично поручи да ће „Југоскандик”, кад-тад, испуцати последњи ситниш. Било је и тада разумних људи, који су узалуд објашњавали да тако високе камате не дају ни нарко-дилери и да се лоповска пирамида мора срушити сама од себе.

Бернард Мејдоф се није сликао као Дач Шулц. Напротив, носио је баснословно скупу и отмену одећу и гајио имиџ недодирљивог. Уживао је изванредну репутацију у најразвијенијој земљи на свету а маса добростојећих Амера смишљала је начине да га упозна. Неке његове жртве касније су причале како су плаћале 250.000 долара годишње чланарине у голф клубовима, надајући се да ће затећи Мејдофа и да ће му, уз визитку, утрапити и силне доларе, како би их тај маг инвестирао и оплодио. Уз, разуме се, невероватну камату.

И никоме није било сумњиво што је Берни толико вештији од других, као моћан блефер који је створио илузију како је упознавање с њим већ огроман успех у животу.

Ни независна регулаторна тела, ни држава, ни инвеститори, ни новинари нису посумњали да се у Мејдофа уселио газда Језда.

Нашој наивности у време највеће беде западна штампа се радо ругала као балканском примитивизму. А испоставило се да је људска природа иста без обзира на меридијане и паралеле на којима се једнако „шишају овце”. Свуда имате неког Језду и Бернија, два брата близанца, и мноштво простодушних и халапљивих душа. Ипак, има и неке разлике. Џеј Пи Морган, највећа национална банка и федералне власти, близу су нагодбе којом би требало да дођу до две милијарде долара које ће влада САД употребити да обештети неке од жртава.

И, газда Берни је осуђен на 150 година робије. То је Америка. Језда шета повијен и уз помоћ штапа, али слободан. То смо ми, наивни.