Дан када су српски устаници ослободили престоницу

Годишњица једне од најзначајнијих битака за престоницу у њеној новијој историји – ослобођења Београда у Првом српском устанку 1806. године – биће данас обележена код споменика вожду Карађорђу на Светосавском платоу. Венац ће у 11 часова положити Синиша Мали, председник привременог већа Београда.  

На тај начин главни град сетиће се важног догађаја о којем данас не постоји велики број непосредних извора. Устаничка Карађорђева војска ка Београду кренула је из правца Вождовца. Процењује се да је у борбама за ослобођење учествовало 12.000 устаника са свега 35 топова, што није била довољна артиљеријска подршка против добро брањеног утврђења.

Операције устаника тог 13. децембра (30. новембра по старом календару) одвијале су се у четири правца. Удари су изведени на Сава, Стамбол, Варош и Видин капију. Између Видин и Сава капије пробој су организовали Конда Бимбаша и Узун Мирко који су успели да саборцима отворе двери на ова два улаза. Васа Чарапић је за то време покренуо успешан јуриш на Стамбол капију, али је тај маневар платио животом.

Ослобођење вароши била је победа у највећем сукобу са Турцима од почетка устанка 1804. Мање од месец дана касније, српска војска успела је да освоји и саму тврђаву.

Вест да стратешки витална тачка на ушћу Саве у Дунав, која је сматрана капијом Панонске низије, више није у турским рукама, одјекнула је широм Европе, нарочито у Цариграду, Бечу и Петрограду.

Ослободиоци су се у престоници задржали до самог краја Првог српског устанка, у октобру 1813. године.

На 200. годишњицу ослобођења престонице у Првом српском устанку Библиотека града Београда организовала је изложбу књига, мапа и портрета посвећену овом догађају. Тачно век пре тога, на 100. годишњицу, 1906. у прослави овог догађаја и одавању поште страдалима учествовао је цео државни врх Краљевине Србије.

„Политика” је у издању од 1. децембра 1906. по старом календару забележила да је краљ Петар Први Карађорђевић „прославио у двору своје крсно име – Св. Андрију Првозваног”. То је светац којег је његов деда Карађорђе одредио за заштитника своје породице управо због тога што је на дан када се обележава овај празник ослободио престоницу. Поред извештаја о светковању крсне славе монарха, појавио се и текст о томе на који је начин одата пошта на гробовима бораца палих у ослобођењу Београда 1806, а тим поводом „Карађорђев споменик лепо је украшен зеленилом и тробојкама”.

--------------------------------------------------------------------------------------

Херојство Милисава Чамџије

Међу најдраматичнијим епизодама битке за ослобођење Београда у Првом српском устанку, према сведочанствима учесника, јесте и продор српских бораца код Стамбол капије, главних градских врата, на данашњем Тргу републике. Након што је у борби пао Васа Чарапић, пометњу у редовима Срба спречио је Милисав Чамџија који је са саборцима претходно успео да се пробије преко зидина. Према предању, он се попео на турски топ и песмом позвао саборце да крену ка капији коју ће им изнутра отворити.