Јадрански сусрети

Интервју
Увек је лепо срести старе пријатеље, али и радознало, што да не, завирити "преко плота" у комшијско двориште. Почела је бурна, летња филмска сезона у којој своје значајно место и даље има Пулски филмски фестивал, ове године у свом 54. издању.
Од 12. до 21. јула, велелепна пулска Арена, некада култно место југословенске филмске империје, а сада и носталгије, биће поприште филмова из домаћег и међународног програма, о чијим ће вредностима зарад освајања чувене "Златне Арене" већати жири под председничком палицом Еве Заоралове, легендарне уметничке директорке управо започетог фестивала у Карловим Варима. Међу фестивалским звездама наћи ће се и Грета Скаки, Јиржи Менцл и Мики Манојловић, а о новим искорацима старог и традиционалног Пулског фестивала, за "Политику" говори његов уметнички директор, угледни филмски критичар Златко Видачковић.

Има ли Пула амбиција да опет постане регионално репрезентативан фестивал?

– Ми не желимо да идемо стопама Сарајева и формирамо регионални такмичарски програм, код нас филмови из регије равноправно конкуришу са другим европским остварењима. Мислим да нам не треба још једно такмичење у томе ко је најбољи на Балкану. Ипак, Пула је деценијама била култно место окупљања филмаџија из регије и верујемо да ће то опет постати путем Јадранског филмског сајма, који покрећемо ове године јер желимо да промовишемо сарадњу и искуства у копродукцијама филмова у овој регији.

Ко ће се представити на Јадранском филмском сајму?

– Словенија, Италија, Хрватска, БиХ, Црна Гора и Албанија, а сајам ће у будућности бити отворен за све заинтересоване. Приказаћемо инсерте из рецентних филмова – како довршених, тако и оних у настанку, укључујући пројекте отворене за копродукције, по један целовечерњи филм. За крај програма предвиђен је Копродукцијски форум.

Како оцењујете пријем српских филмова у Пули после интернационализације фестивала 2001. године?

– Филм "Наташа" Љубише Самарџића је освојио "Златну Арену" за најбољу женску улогу за наступ Тијане Кондић, а Лазар Ристовски је награђен за најбољу мушку улогу у филму "Сан зимске ноћи" Горана Паскаљевића. Обе пројекције су биле изузетно посећене у Арени.

Хоће ли и на овогодишњем фестивалу бити филмова из Србије?

– Да, "Коњи врани" Љубише Самарџића увршћен је у интернационалну конкуренцију и добили су термин у Арени 20. јула. Посебно ми је драго што ће с тим филмом у Арену након дуго времена доћи и Славко Штимац који је рођен и глумачки формиран у Хрватској. Своју прву пројекцију изван домовине имаће ће и раскошни филм Николе Стојановића "Belle epoque – последњи валцер у Сарајеву" са музиком Арсена Дедића и последњом улогом Звонка Лепетића, копродукција Србије и Босне и Херцеговине довршена после 17 година управо уз помоћ загребачког "Јадран филма". Овим филмом свечано ћемо затворити Јадрански програм 21. јула.

Шта ће обележити овогодишњи међународни програм?

– Тема међународног такмичарског програма Европолис – Меридијани је "Тражећи љубав". Мислим да на већини филмских фестивала, укључујући и највеће, има превише бола, смрти и мучења. На пример, сви лауреати овогодишњег Кана баве се умирањем или илегалним абортусима. То већ постаје неиздрживо! Зато сам у селекцију уврстио филмове као што су "Ирина Палм" Сама Гарбарског с одличним Микијем Манојловићем и "Служио сам енглеског краља" Јиржија Менцла... Свечано отварање овог програма биће 12. јула на пулском Каштелу, филмом "Бивша љубавница" Катрин Бреја.

А шта је са хрватским филмовима у овогодишњем фестивалском издању?

– Имамо шест филмова, од којих пет нису досад никад приказана. Национални програм отварамо 15. јула хумористичном драмом "Пјевајте нешто љубавно" редитеља Горана Куленовића. Раде Шербеџија враћа се у хрватски филм главном улогом у љубавној драми "Право чудо" Лукаса Ноле, а затим следе хумористична драма "Армин" Огњена Свиличића, политички трилер "Крадљивац успомена" Вицка Руића, породична драма "Морам спават, анђеле" Дејана Аћимовића, те ратна драма "Живи и мртви" Кристијана Милића. Представићемо укратко и дванаест филмова у настанку, међу којима су и они Винка Брешана, Зринка Огресте, Зорана Тадића, Томислава Радића, Лордана Зафрановића, Фадила Хаџића, Далибора Матанића и Арсена Антона Остојића. Са таквом екипом не бојим се за будућност хрватског филма.