Чекајући изборе

Ово је прва влада у историји чији је министар изјавио да у њој седи „издајник државе”. Опет о „домаћим издајницима и страним плаћеницима”? Након такве оптужбе нико од надлежних није се огласио, али имали смо најаву „обрачуна код ОК Корала”. Саветник председника Србије најавио је „аферу столећа” и српског Санадера; премијер и директор полиције најавили су хапшење, можда највеће после „Сабље”; Вучић је најавио„паклени децембар”. После ових и оваквих најава очекивали смо чудо невиђено,а све је било већ виђено. Ове најаве личиле су на новинарство на основу дојаве. Прва најава више је била ћорак него хитац! Друга најава била је акција „Гром”, у којој је ухапшено око 250 лица и то баш на дан када је усвојено решење о забрани запошљавања у јавном сектору до 2016. године. Пре ове одлуке, ухваћен је последњи воз за запошљавање партијских кадрова. Што се четврте најаве тиче, децембар још траје, а година почиње у јануару.

Хоће ли 2014. бити изборна? Коме одговарају и од кога зависи да ли ће бити превремених избора? Избора ће бити у Београду а за парламентарне, још се слажу коцкице. Председник Србије заштићен је петогодишњим мандатом и не размишља о изборима. Дачић не би срљао у изборе када су шансе да поново буде премијер мање,а не веће. Опозицији су избори увек потребни, иако је за њих прилично неспремна. Избори су, пре свега, потребни да неформални господар Србије Александар Вучићпостане „формални”. Прво, потребна му је изборна легитимација. Постојећа власт СНС-а резултат је Николићеве победе на председничким изборима и договора са Дачићем о формирању владе. Николића су изабрали грађани,а Вучића Николић. Тошто му је странку у аманет дао, не значи и да се предао. Друго, висок рејтинг није лако држати на дужи рок и зато га треба материјализовати на изборима. Треће, потребно је заокруживањелидерске позиције довођењем својих кадрова и чишћењем странке. Четврто, (бео)градски избори, без парламентарних, стављају СНС пред тежак задатак да одреде противкандидата Ђиласу. Ако се избори одрже истовремено, мењају се и шансе. До тада, уз помоћ својих људи „охрабриваће” поделе у ДС-у. Тешко је веровати да ће СНС на парламентарним изборима освојити апсолутну већину, али остаће најјачи. За формирање владе, Вучић хоће дугачку клупу „отворених могућности”. Ту су СПО, СВМ, ЛДП, ЛСВ, Заједно за Србију, УРС и СДПС.Ако већ нисмо у влади, боље да се не замерамо да не бисмобили у затвору, мисле неки од њих. Само још да пређу цензус. За изборе је потребан формалан разлог или изговор, одлука и подршка. Ако за парламентарне нема (уставне) могућности, Вучић је расписао страначке изборе. Након њих знаће се ко саставља изборну листу. За изборе у странци мање,а за следеће изборе више, биће актуелна и нека од следећих питања. Зашто је реконструисана „најуспешнија” влада? Зашто напредњаци дају предност нестраначким кадровима? Зашто ниједан од чланова Привременог већа у Београду није члан СНС-а? Зашто је смењен градоначелник Београда,а да немају свог кандидата за то место? Како да објасне да је на кључним местима у држави „в. д.” стање.У амбасадама (САД, Кина и Немачка...), у јавним предузећима (РТС, Службени гласник, Народно позориште...)?

Након реконструкције владе Вучић је преузео одговорност за економију. На ту тему многи му суфлирају: економски саветник Синиша Мали,кад стигне између градске управе и владе, министар Саша Радуловић,колико му дозволе, а у игри (са шеиком) је „неуништиви” Млађан Динкић. Са овом владом избори су као Ђекна – још нису, а кад ће,не знамо! Остао је дуг грађанима да бар до следећих избора открију ко је покрао претходне (џакове гласова). Можда ћемо добити тумaчење слично оном да је Динкић обећавао хиљаду евра од акција НИС-а само да би Тадић победио на изборима. До избора, грађани ће уживати у мерама владе као што су стезање каиша, забрана запошљавања, опорезивање плата средњој класи и порез на некретнине до 80 одсто. Велики део бирача грађанско-демократско оријентације седи скрштених руку, засићени политиком, ушушкани у апатију и заваљени у апстиненцију. Старе демократе потрошиле су једну алтернативу,а друга још није створена. Агенда се, ионако, диктира споља, а њу изгледа боље одрађују, они против којих су се борили деведесетих. Док прођу авантуре са „протестним гласањем”, „гласањем против” и „белим листићима”, уживаћемо у исходима таквих изборних одлука. За време ове владе више су Срби са Косова интегрисани у институције независног Косова него што је Србија интегрисана у ЕУ. То је, вероватно, довољно за датум,а да ли и за изборе?

У ишчекивању одлуке о изборима,СНС ће 25. јануара добити новог–старог председника. Унутрашња трвења изашла су на површину. Видећемо како ће се она даље манифестовати: Николић–Вучић, исток–запад, избори–одлагање, посланичка листа 100 одстоили 50–50. Када је реч о кадровској политици СНС-а, слично се десило ДСС-у након 2000. У погледу претварања победе у пораз, Николић је могао да научи лекцију од Тадића. На превременим (председничким) изборима пали су Милошевић и Тадић. Изборна скупштина СНС-а може бити прва прилика да се прекине са праксом „једна земља, а два господара”.

Професор Факултета политичких наука