За Бразил спремни

Европска унија прилично равнодушно посматра како се у њеној најмлађој чланици промовише усташтво. Скандирање 30.000 људи „За дом спремни”, разбијање ћириличних табли, 650.000 потписа у прилог референдума о забрани ћирилице нису изазвали озбиљније прекоре Брисела.

Фифаје Јосипа Шимунића суспендовала на 10 званичних утакмица због узвикивања озлоглашеног усташког поздрава и он неће моћи да игра за репрезентацију Хрватске на Светском првенству следеће године у Бразилу. За сличне испаде други фудбалери су много оштрије кажњавани. Играча АЕК-а Гиоргоса Катидиса ове године је Фудбалски савез Грчке због нацистичког поздрава санкционисао доживотном забраном наступања за све националне селекције. Чињеница да је Шимунићевоусташтво испољено у дресу репрезентације његов „фаул” чини само тежим. А шта је учинио Хрватски ногометни савез? Запањенказном, подржава свог репрезентативца и најављује жалбу на одлуку Фифе.

Изгредник у дресу је колико-толико кажњен, али неколико десетина хиљада навијача који су са ентузијазмом отпоздравили на његов усташки позив нису. Мада Шимунић неће, чак ни са трибина, учествовати на мечевима Хрватске у Бразилу, није искључено да ће скандирања усташког поздрава на Мундијалу ипак бити. У Бразилу има доста хрватске емиграције (делом и потомака оних који су у ову земљу после Другог светског рата стизали „пацовским каналима”, као и у Аргентину, Парагвај и Венецуелу). Близу је, скупиће се, и то већ на првом мечу првенства, који селекција домаћина игра управо са репрезентацијом Хрватске, што ће вероватно гледати пола планете. А ако се за усташко скандирање не кажњава у Хрватској, можда неће ни у Сао Паулу?

Промоција усташтва у Хрватској је забрањена, али као да се толерише. Хрватске власти су Шимунића симболично казниле са 3.300 евра јер је прекршио Закон о спречавању нереда на спортским манифестацијама и распиривања расне мржње. Нема сумње да добар део хрватске јавности осуђује Шимунићев поступак, али су они са трибина гласнији. Званични Загреб је веома тих, а Београд „још није одлучио да ускочи у узбуркану воду у Хрватској”, како рече председник Српског националног вијећа Милорад Пуповац, који сматра да би „јачом” реакцијом Београда Срби у Хрватској били још више угрожени.

Када су својевремено навијачи младе српске репрезентације у Крушевцу упућивали расистичке поруке енглеским фудбалерима, фудбалска организација је кажњена, док је домаћа јавност оштро осудила примитивно, антицивилизацијско понашање навијача. Осуду са примесама гнушања доживели су и момци који су на неким утакмицама узвикивали:„Нож, жица Сребреница”,и та осуда није изрицана зато што ће нам замерити неко из региона или великих центара демократија, већ из неког осећаја да би групе навијача могле да осрамоте читаво друштво. Зато је и Шимуновићев поздрав у Србији доживљен не само као поздрав усташкој браћи, него и као порука српским комшијама. А можда и као поздрав хрватској демократији.