И „Политика” игра у „Монтевидеу 2”

Улога „Политике” у другом делу „Монтевидеа” је значајнија него у првом. Бора Јовановић је био наш једини извештач из Уругваја, а народ се сакупљао испред тадашње зграде „Политике” да би сазнао резултат утакмице, шест сати касније, рекао је за наш лист Драган Бјелогрлић, редитељ филма „Монтевидео, видимо се”, чија је премијера заказана за 15. јануар у Великој дворани Центра „Сава”.

После припрема за прво Светско првенство у фудбалу 1930, што је одсликано у првом филму, и пута ка Јужној Африци (виђено у ТВ серијалу „На путу за Монтевидео”), у другом филму – „Монтевидео, видимо се”, публика ће сазнати шта је репрезентација Краљевине Југославије (састављена искључиво од српских играча) проживела у Уругвају.

Ако је први филм била прича о сну, „Монтевидео 2” је прича о сазревању и животним, професионалним и емотивним искушењима јунака.

Освојили треће место на првом Светском првенству у фудбалу у Уругвају 1930: филмска репрезентација у филму „Монтевидео, видимо се” (Фото „Интермедија нетворк”)

– Из Београда су кренули као момци, а вратили су се као одрасли. Многи од њих су у биографијама напоменули да им је то било путовање живота. У Уругвају су одиграли три утакмице, победили су Бразил и постали звезде, поразили су Боливију и ушли у полуфинале. А онда су доживели пораз, по много чему, нерегуларан. Тај меч је ушао у историју првенстава као једна од најнерегуларнијих утакмица – испричао нам је Бјелогрлић.

Редитељ се сложио да је тад, фудбал и у Србији престао да буде само игра:

– То што су они направили јесте највећи успех у историји нашег фудбала, па се бавимо њиховим судбинама, дилемама, унутрашњим и спољашњим сукобима. А фудбала је више него у првом делу. У „Монтевидеу 2” одсликали смо да је фудбал првим Светским првенством доказао да може да буде велика глобална ствар, али је престао да буде само игра.

У времену када се дешава радња филма, „мање је било више”. Било је то време, како се истиче у филму, када су „богати са трибина гледали сиромашне на терену”, супротно данашњем тренду када сиротиња гледа најплаћеније играче.

– Тридесете године биле су златне године у свету и Србији. Много тога се стварало тада: музика, научна достигнућа, процват филма, фудбал, па и комунизам и фашизам. То је био један од врхова синусоиде 20. века, после су то биле шездесете и седамдесете године. Нисам левичар, али индикативно је да је у свим тим најбољим периодима постојала јака левица. У смислу великог осећања за правду, да свет мора да буде праведан. А сада живимо у неправедном свету – оценио је редитељ.

Као и у првом филму, и за „Монтевидео, видимо се”, Бјелогрлић обећава смех, али и сузе, јер је и он носталгичан и романтичан. Нада се да ће гледаоци да препознају потребу да покушамо да будемо добри људи:

– Емоције и осећања које филм буди код публике, дуго нису постојали у нашем филму. То буди атипичну реакцију публике, јер је видела нешто на шта није навикла у нашем филму, па чак ни у она срећна времена, а камоли у учмалости наше кинематографије последњих година.

Замишљен као врло амбициозан пројекат, „Монтевидео” је првим филмом постигао велики успех (више од пола милиона гледалаца само у Србији) и поставио високо лествицу за други филм у ком је било више продукционих и креативних изазова:

– Морали смо да реконструишемо 1930. годину и три утакмице у Уругвају, од којих се једна одиграна пред 120.000 људи – открива Бјелогрлић само део онога што ће се од 15. јануара гледати у биоскопима у Србији.

Биковић: Овакав филм у кризи је чудо

– Направити овакав филм у кризи која није само материјална, већ и духовна, уметничка, свепрожимајућа, јесте чудо – рекао је Биковић јуче у сусрету са новинарима.

Он игра главну улогу у филму – лик Александра Тирнанића Тиркета. Благоја Марјановића Мошу тумачи Петар Стругар, а у филму играју: Виктор Савић, Арманд Асанте – звезда „Краљева мамба”, Елена Мартинез, Небојша Илић, Бранко Ђурић Ђура, Војин Ћетковић, Никола Ђуричко и Срђан Тодоровић који тумачи лик Боре Јовановића, новинара „Политике”.

Према сценарију Срђана Драгојевића, Ранка Божића и Димитрија Војнова, филм је реализован искључиво овдашњим средствима – у продукцији „Интермедија нетворка”, а продуцент је Дејан Петровић. Музику је компоновао „Мањифико”, а филм обилује специјалним ефектима који, како је истакао Бјелогрлић, до сада нису виђени у српској кинематографији.