Крај бањског пореског раја

Врњачка Бања – Прави порески рај била је протеклих година Врњачка Бања. Цветала је овде градња станова и апартмана уз минималне комуналне дажбине и високе зараде инвеститора. Била је то, рекло би се, уиграна „шема“.

Рецимо, један инвеститор добија урбанистичке услове за градњу 39 станова намењених тржишту, а уз разне махинације грађевинска дозвола му гласи на 85 станова. Он онда, уз сопствени ризик, гради 109 станова. Кад се наплаћени трошкови за комуналије поделе са овако увећаним бројем стамбених јединица, трошак је само 15 евра по квадрату. Ту инвеститор и те како профитира, а када их прода профит је сигуран и за будућег власника јер, примера ради, у овом случају тридесетак станова купио је само један купац. Он није из Врњачке Бање па тамо, у свом месту боравка „рента“ своје станове у бањи, а никакве дажбине не плаћа ни тамо ни овде.

Уз тако толерантну локалну пореску власт минулих година је недостатак у буџету надомештан углавном скупим кредитима, па је Врњачка Бања постала најзадуженија општина у Србији. Како нам је објаснио председник општине Бобан Ђуровић, до 2011. године дуг је нарастао на 330 милиона динара, што би значило 110 евра по становнику. Невоља је у томе што укупан буџет износи око 550 милиона динара, а затечено је и око милион евра дугова према разним добављачима. Затим, два јавна предузећа имају дуг око 2,5 милиона евра на име пореза и доприноса радницима.

Нова владајућа коалиција, окупљена око СНС, хтела не хтела, морала је нешто да предузме.

– Најпре је, по мојој наредби, формирана комисија чији је задатак био да утврди број оних који дажбине не плаћају. И, према њиховој евиденцији око пет хиљада пореских обвезника, власника углавном новосаграђених станова и апартмана, не плаћа порез на имовину. Ту општина потражује око милион евра па ћемо ући и судски поступак наплате, тј. одузимања станова ради продаје на име намирења дуга – истиче Ђуровић.

Поред тога, поменута комисија је утврдила и да је већи број инвеститора градио без или уз делимично плаћање накнаде за уређење грађевинског земљишта, што је нови извор прихода за општински буџет.

– Утврдили смо и да има око 1.200 нелегалних прикључака на водоводну мрежу, а они ни потрошену воду годинама не плаћају. Реч је о власницима 827 станова, 127 викендица и 246 кућа. Тражићемо да у законском року од 60 дана плате прикључак и паушално измире дуг за потрошену воду или следе тужбе и искључења са мреже – додаје Ђуровић.

Наш саговорник још истиче да су ефекти ових мера већ видљиви, па је прилив у буџет за ову годину увећан за 90 милиона динара, а захваљујући понајвише стрпљењу и одрицању радника комуналних служби, Врњачка Бања је уређена и чиста тако да је, како Ђуровић тврди, ове године 21 одсто повећан број туриста који, ипак, нису осетили ово стање пред банкрот.

Порез на рате

Од руководства Врњачке Бање недавно је Влади Србије, посредством Сталне конференције општина и градова, упућен предлог да се дуг јавних предузећа на име дажбина на зараде репрограмира и без затезне камате исплати на 48 уместо 24 рате, почев од 1. априла наредне године.

– Тај наш предлог влада је, крајем протекле недеље, прихватила и то ће поред наших бити и олакшање за још 530 јавних предузећа у Србији која имају таква дуговања. Поред тога тражићемо да се од накнаде за природно лековити фактор који корисници плаћају, примера ради за коришћење наше минералне воде држави се годишње плаћа око 200 милиона динара, бар 40 одсто враћа Врњачкој Бањи. Тражићемо и да се убудуће наплаћује локална накнада на име природног богатства за врњачку лековиту воду као што је то случај са, рецимо, рудним богатством – објашњава Бобан Ђуровић.