ЕУ створила банкарску унију

Од нашег специјалног извештача

Брисел – На хиљаде мировних активиста, пољопривредника, припадника белгијских и међународних синдиката и многобројних невладиних организација блокирале су јуче од раног јутра скоро све путне прилазе згради у којој је нешто касније почео самит лидера Европске уније.

Усред саобраћајног шпица, на пет пунктова, демонстранти су тракторима и балама сена запречили улаз у главну бриселску улицу која води до седишта Савета ЕУ, али ипак нису успели да спрече лидере да почну самит на којем ће, како тврде, да потврде историјски споразум о новом начину спасавања финансијски посрнулих банака.

„Желимо Европу за народ, Европу која поштује раднике и омогућује свим радницима у Европи да имају пристојне услове рада”, викао је Бруно Дижардан из синдиката ЦНЕ док је недалеко од њега био истакнут транспарент на којем је писало „Срећна вам криза и срећан нови рат”.

Демонстранти су протестовали не само због тога што су лидери почели расправу о економији, мерама штедње и заједничкој безбедносно-одбрамбеној политици ЕУ, већ и због планова о трансатлантском трговинском споразуму са САД.

Ово је први важан корак у којем су се различити слојеви друштва окупили да покажи свој протест, чуло се на скупу, док је за пољопривреднике било најважније да истакну да би трансатлантски трговински споразум могао да дозволи увоз меса сумњивог порекла, као и ГМ хране.

„Успели смо да привучемо пажњу медија. Ово је велики успех јер ће сада грађани ЕУ бити свесни шта доноси трговински споразум ЕУ и САД. Још имамо шансу да се боримо”, каже Филип Дувије, из Белгијске уједињене федерације група узгајивача и пољопривредника.

Од европских званичника се чуло да ће самит обележити „историјски договор” о новом начину како ће ЕУ убудуће спречавати да финансијски посрнуле банке угрозе целокупну економију еврозоне.

„Данас је велики дан за банкарску унију. Уводимо револуционарне промене у европски банкарски сектор, да порески обвезници не би сносили трошкове банкарских криза, чиме ће бити окончана ера огромних пакета помоћи за банке”, изјавио је комесар ЕУ за унутрашње европско тржиште Мишел Барније, додавши да ће банкарска унија промовисати финансијску стабилност и обезбедити да банке могу да позајмљују новац реалној економији и тако подстакну њен раст и запосленост.

Дан раније су министри финансија после 12-часовне жестоке дебате и уз велике компромисе постигли договор о формирању такозваног Механизма јединственог решења (МЈР), који ће од 2015. омогућити затварање проблематичних банака пре него што њихови проблеми затрују економију.

Раније је договорен и такозвани Јединствени надзорни механизам (ЈНМ), који ће од краја2014. директно надзирати пословање око 130 банака еврозоне и индиректно, посредством влада, више хиљада банака.

Када банке доспеју у проблеме, најпре ће губитке морати да сносе акционари и повериоци, док би штедни улози до 100.000 евра морали да буду сигурни.

Договор и даље није идеалан, али је још једном доказао да Немачка успева да својом економском моћи буде најјачи глас у управљању еврозоном. Највећа тачка раздора међу министрима било је неслагање Париза и Берлина око тога ко ће доносити одлуке о томе да ли ће банке бити финансијски помогнуте или ће бити ликвидиране.

Француски министар финансија Пјер Московици је тражио да одлуке о томе доноси Европска комисија, док је његов немачки колега Волфганг Шојбле инсистирао да крајњу одлуку доносе државе чланице ЕУ.

На крају жучне дебате дошло се до решења које је ближе немачким захтевима па ће тако МЈР имати савет за санацију у којем ће седети министри финансија ЕУ, који ће одлучивати о докапитализацији или ликвидацији неке банке. Европска комисија ће имати право вета.

МЈР је заправо заједнички европски фонд који ће се десет година пунити новцем из банака док не достигне суму од 55 милијарди евра. Из тог фонда требало би да се узимају средства за спасавање банака односно затварање оних банака које банкротирају.

„Споразум је добар, како за грађане, тако и за стабилност финансијског сектора и функција му је да прекине ђавољи круг банкрота банака и тиме изазвану дужничку кризу”, рекао је Московици, док је Шојбле додао да је споразум прави допринос у циљу даље стабилизације банкарског сектора.

Договор није задовољио љуте демонстранте, иако предвиђа да се банке прво спасавају из џепова акционара и поверилаца а тек у крајњој нужди од пара пореских обвезника, који су минулих пет година финансијске кризе дали невероватних 1.600 милијарди евра за спасавање банака.