Бацате ли паре куповином витаминских таблета

Сваки други Американаца свакодневно узима витамине као додатак исхрани, а процена је да се у САД на ове производе годишње троши десетине милијарди долара. Група лекара недавно им је зато упутила кратку и необично директну поруку – „престаните да бацате новац на ове производе”, преноси „Њујорк тајмс”.  

У чланку објављеном у водећем медицинском часопису „Анали интерне медицине”, који је потписало пет аутора, истиче се да нема видљивих користи од тога што здрави Американци, који страхују од хроничних болести, узимају витамине и минерале, као и да у неким случајевима чак могу и да им нашкоде. Изузетак је суплемент витамина Дe ( јер су потребна додатна истраживања). За друге витамине и суплементе, истичу, „случај је завршен”. 

– Порука је јасна, већина суплемената не могу да спрече хроничне болести, па њихова употреба није оправдана – наводе аутори.  

Овај чланак је уследио после два најновија истраживања такође спроведена у Америци. Истраживачи су покушали да открију да ли дуготрајно узимање мултивитамина може да сачува мождане активности код старијих људи, као и да ли су високе дозе витамина и минерала делотворне у спречавању нових кардиоваскуларних проблема код особа које су већ имале срчани удар. У оба случаја одговор је био негативан. Међутим, поводом смелог чланка у „Аналима интерне медицине”, огласили су се и научници који сматрају да има простора за додатна истраживања јер неке друге раније студије не дају довољно доказа за препоруку да ли суплементе треба узимати или не. 

Професор Иван Станковић са катедре за броматологију Фармацеутског факултета у Београду истиче да „нормалном, разноврсним исхраном могу да се унесу потребне количине свих витамина и минерала”. Међутим, постоје одређена стања када је потребно суплементима надокнади недостатак нечега што се не уноси довољно. Трудницама се рецимо саветује додатни унос фолне киселине или витамина Це, али се не препоручује повећани унос витамина А. Витамини могу да се користе и као лекови у већим дозама у терапији неких, рецимо, неуролошких обољења када се користе различити витамини Бе групе. Високе дозе витамина Це могу се користити после операција. Неконтролисана употреба суплемената се наравно не препоручује.

– У сваком случају било би добро консултовати се са лекаром пре узимања витамина – поручује наш саговорник. Он додаје да Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА) проналази узрочно-последичну везу између уноса витамина и њиховог бенефита за здравље, што значи да постоји довољно студија које то доказују. 

У Европској унији почетком 2013. године ступила је на снагу регулатива у којој се јасно наводе правила употребе здравствених изјава на производима. ЕФСА је саставила листу од свега 222 одобрене здравствене тврдње и оне се углавном односе на витамине, минерале, омега 3 и 6 масне киселине, бета-глукане из јечма или овса… У регистру се јасно наводе формулације здравствених изјава, али и  концентрација нутријената, коју производ мора да има да би уопште носио такву поруку. Рецимо, некада се производ са витамином Це  декларисао као производ који јача имунитет, а данас је произвођачу дозвољено да напише искључиво то да овај витамин има улогу у нормалном функционисању имуног система јер ништа више од тога није научно потврђено. 

---------------------------------------------------------------------------------

Шокирани нападом на браншу

Званичници америчке Асоцијације природних производа, трговинске организације која окупља добављаче и трговце суплемената изјавили су да су „шокирани нападом на своју брашну”. Поручују да „продају своје производе да би помогли људима да живе здравије”. 

Потражња за витаминским и другим суплементима у Америци расте последњих година. Више од половине Американаца користило је бар један суплемената од 2003. до 2006. године, што је за 42 одсто више него у периоду од 1944. до 1988. године, показују подаци Центра за контролу и превенцију болести. Најпопуларнији производи су мултивитамински и минерални додаци које конзумира 40 одсто одраслих мушкараца и жена.