Две стотине хиљада баштована

Ниједан прави домаћин не би ружичњак у башти заградио гомилом старудије из гараже и подрума. Нешто слично томе, ипак, Београд је учинио Сави и Дунаву. Уместо да искористи природне лепоте, главни град Србије је своје приобаље претворио у туробни низ депоа, стоваришта и пруга испресецан голим лединама. Ти призори, настали претапањем никад довршене предратне урбанизације и пропале социјалистичке индустријализације, пројектом „Београд на води” требало би да се на десној обали Саве преобразе у безмало идилични пејзаж капитализма 21. века. Раскошни хотели, врхунска пословна здања, модерни ресторани и галерије, ушушкани у густом зеленилу и нежно „масирани” таласима реке.

Тај део такозваног Савског амфитеатра простире се на 1,5 милиона метара квадратних. За крчење и одржавање толико великог „ружичњака”, ако је веровати најавама вођа пројекта, биће ангажовано 200.000 „баштована”. Ништа мање од тако огромног броја људи, оцењују, нужно је да се комплекс изгради и потом нови објекти испуне радницима. Да толико људи стане на тај комад обале, готово да би се ваљало плашити да ће се копно под том тежином провалити попут трошног дрвеног понтона.

Оптимистичне пројекције да ће у том „ружичњаку” послови расти као из воде нису за сада поткрепљене чврстим рачуницама. Коначних пројеката, који би показали каква ће бити намена нових здања и колико ће она бити велика, још нема. Рано би било веровати најавама да ће само у првој фази пројекат упослити неколико десетина хиљада људи. У подизању насеља „Степа Степановић”, трипут мањег од „Београда на води”, држава није упослила више од 30.000 радника, мада је свим силама настојала да оживи грађевинску индустрију на издисају.

Сад нас креатори „Београда на води”, поново, уверавају да ће упослење у Савском амфитеатру наћи цела домаћа грађевинска индустрија. У њој, међутим, рачунајући ту и све запослене из придружених индустрија, које снабдевају грађевинце, нема више од 70.000 људи, процењују у Удружењу за грађевинарство Привредне коморе Србије. Можда је идеја да за „Београд на води”, осим капитала, од Уједињених Арапских Емирата увеземо и радну снагу. Има и пустињских ружа, а Емирати свакако имају искуства с великим грађевинским подухватима.

Истина, постоји и овде приличан број људи који чекају посао. Мада, питање је колико њих имају знања за послове какви су овде потребни. Лицитираних 200.000 радника је двоструко више од тренутног броја незапослених у Београду. Ангажовање толико радника смањило би укупан број свих грађана Србије који немају радно место за више од четвртине. Запослених у престоници, штавише, према последњим подацима, има око 571.000 – „Београд на води” би, дакле, поправио сам ту статистику за више од 30 одсто.

Да су нам се у том проценту обистинила сва грандиозна обећања политичара, не би данас толико људи било на бироу за незапослене.