Сад нико није тражио 13. плату

Вест о томе да ове године неће бити 13. плате за запослене у јавним предузећима постала је ових дана једна од најпрепричаванијих у нашој земљи. Не због препоруке надлежних да се штеди у фирмама, попут „Телекома” или „Поште”, већ због одбијања Александра Вучића, првог потпредседника Владе Србије, да 13. зараду добију запослени у Контроли летења.

За упућене се одмах отворило питање зашто би уопште Контрола летења Србије и Црне Горе тражила 13. плату од Вучића када плате добијају из Брисела, а не из буџета Србије. Занимљиво је да је и Вучић на конференцији за штампу потврдио писање појединих медија да су, између осталих, и челници Контроле лета затражили фамозну 13. плату. Они су, међутим, то убрзо демантовали. Поједини медији чак су пренели да се први потпредседник владе толико изнервирао да је, наводно, поломио браву на вратима када је чуо да Контрола лета у којој плате прелазе неколико стотина хиљада динара тражи 13. плату.

Да ли су директори Контроле лета ишли код Вучића по 13. плату? Или нису? Или смо можда сви који се овим бавимо заправо жртве медијског спина? У сваком случају, важно је разјаснити шта је уопште Контрола лета, како се она и слична тела попут Директората за цивилно ваздухопловство финансирају и како функционишу. А то ће уједно дати и одговоре на питања о медијском спиновању овог догађаја.

Најпре, преглед података Агенције за привредне регистре показује да је Контрола летења регистрована као Д.О.О (друштво са ограниченом одговорношћу) и да није јавно предузеће попут ЕПС-а или „Железница Србије”. Затим, њени власници су 92 одсто Србија и осам процената Црна Гора. Треба знати да Контрола летења највећи део својих прихода остварује за услуге прелета путничких авиона и то не само за територију Србије, већ и Црне Горе, дела Јадрана и дела ваздушног простора Босне и Херцеговине.

– Обрачун, фактурисање и наплата се обављају у Европској организацији за безбедност ваздушне пловидбе – Евроконтрола, чије је седиште у Бриселу. Овај систем наплате јединствен је за све европске контроле летења – тврди Слободан Цвијан, директор Контроле летења Србије и Црне Горе (СМАТСА), додајући да им овакав начин пословања омогућава да не буду корисник буџетских средстава, али их и спречава да та средства ненаменски уплаћују у буџете држава оснивача.

Лична карта Контроле летења показује да у њој ради 857 људи од чега је осам одсто административних радника. Остали су оперативци Контроле летења, инструктори, техничка подршка, инжењери, метеоролози и друге стручне службе који раде на девет локација у Србији и Црној Гори.

– Просечна плата је 230.000 динара, а зарада инструктора контролора летења јесте 470.000 динара. Просечна зарада менаџмента износи 510.000 динара. Директор прима 810.000, а његов заменик 730.000 динара – објашњава Цвијан.

Овакве зараде свакоме ко прима просечних 400 евра месечно делују астрономски. Да ли се у овом тренутку, када је то прст у око свакоме ко једва преживљава, мора исплаћивати и 13. плата?

– Питање 13. плате није повезано са захтевима запослених, већ је у питању реализација Финансијског плана за 2013. годину којим је предвиђена ова исплата, а који су усвојиле две владе. Уколико се преостали расположиви износ не би утрошио, та средства не би могла да буду уплаћена у буџет Србије и Црне Горе, већ би СМАТСА морала да их врати међународним авио-превозницима. То би могло да доведе до смањења цене услуге за коју смо се изборили на европском тржишту – закључује Цвијан.

Готово исти начин финансирања има и Директорат за цивилно ваздухопловство. Како објашњава Милан Живановић, директор овог тела, 70 одсто средстава такође добијају из Евроконтрола, док се осталих 30 одсто добија од такозваних терминалних накнада које плаћају авио-комапније које користе наши аеродроме, а финансирају се и од издавања лиценци, дозвола...

– Апсолутно никакве везе немамо са буџетом Србије. Код нас, ипак, неће бити 13. плате, јер је Директорат у 2013. години превазишао озбиљну кризу ликвидности упркос европском финансирању. У склопу мера за финансијску консолидацију плате смо смањили за пет одсто – објашњава Живановић. Просечна плата запослених у директорату је 162.606 динара.

Без обзира на све ово, не може се побећи од утиска да су упркос независном финансирању ова и слична тела због високих зарада и надокнада за чланство у одборима била веома привлачна свим политичким партијама претходних година. Не треба ни заборавити да у њима и сада седе државни службеници из појединих министарстава, а да су оба директора и у Контроли лета и у директорату постављени за време мандата ове Владе Србије.

У Скупштини Контроле лета седе по три члана из Србије и Црне Горе. Представници држава у скупштини су на нивоу помоћника министара или државни секретари из министарстава саобраћаја, одбране и финансија. Надзорни одбор има пет чланова, једног из Црне Горе и четири из Србије. Представници Владе Србије у Надзорном одбору су Братислав Грубачић, председник надзорног одбора, а чланови су Саша Аћимовић, Алиса Дограмаџијева-Живановић и Милорад Башић. На све ово треба додати да чланови Надзорног одбора за свој рад примају месечну накнаду у висини једне просечне месечне зараде у СМАТСА, а председник Надзорног одбора накнаду у висини од једне и по зараде просечне месечне зараде у СМАТСА. Подсећања ради, просечна плата у Контроли лета је 230.000 динара.

Јасно је, због чега су и те како пожељна радна места у менаџментима ових тела. Али у целу ову причу треба укључити и оперативце, односно то да када је реч о професионалцима у Контроли лета, они обављају веома одговоран и важан посао и брину дневно о безбедности хиљада путника.