Sad niko nije tražio 13. platu

Vest o tome da ove godine neće biti 13. plate za zaposlene u javnim preduzećima postala je ovih dana jedna od najprepričavanijih u našoj zemlji. Ne zbog preporuke nadležnih da se štedi u firmama, poput „Telekoma” ili „Pošte”, već zbog odbijanja Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika Vlade Srbije, da 13. zaradu dobiju zaposleni u Kontroli letenja.

Za upućene se odmah otvorilo pitanje zašto bi uopšte Kontrola letenja Srbije i Crne Gore tražila 13. platu od Vučića kada plate dobijaju iz Brisela, a ne iz budžeta Srbije. Zanimljivo je da je i Vučić na konferenciji za štampu potvrdio pisanje pojedinih medija da su, između ostalih, i čelnici Kontrole leta zatražili famoznu 13. platu. Oni su, međutim, to ubrzo demantovali. Pojedini mediji čak su preneli da se prvi potpredsednik vlade toliko iznervirao da je, navodno, polomio bravu na vratima kada je čuo da Kontrola leta u kojoj plate prelaze nekoliko stotina hiljada dinara traži 13. platu.

Da li su direktori Kontrole leta išli kod Vučića po 13. platu? Ili nisu? Ili smo možda svi koji se ovim bavimo zapravo žrtve medijskog spina? U svakom slučaju, važno je razjasniti šta je uopšte Kontrola leta, kako se ona i slična tela poput Direktorata za civilno vazduhoplovstvo finansiraju i kako funkcionišu. A to će ujedno dati i odgovore na pitanja o medijskom spinovanju ovog događaja.

Najpre, pregled podataka Agencije za privredne registre pokazuje da je Kontrola letenja registrovana kao D.O.O (društvo sa ograničenom odgovornošću) i da nije javno preduzeće poput EPS-a ili „Železnica Srbije”. Zatim, njeni vlasnici su 92 odsto Srbija i osam procenata Crna Gora. Treba znati da Kontrola letenja najveći deo svojih prihoda ostvaruje za usluge preleta putničkih aviona i to ne samo za teritoriju Srbije, već i Crne Gore, dela Jadrana i dela vazdušnog prostora Bosne i Hercegovine.

– Obračun, fakturisanje i naplata se obavljaju u Evropskoj organizaciji za bezbednost vazdušne plovidbe – Evrokontrola, čije je sedište u Briselu. Ovaj sistem naplate jedinstven je za sve evropske kontrole letenja – tvrdi Slobodan Cvijan, direktor Kontrole letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA), dodajući da im ovakav način poslovanja omogućava da ne budu korisnik budžetskih sredstava, ali ih i sprečava da ta sredstva nenamenski uplaćuju u budžete država osnivača.

Lična karta Kontrole letenja pokazuje da u njoj radi 857 ljudi od čega je osam odsto administrativnih radnika. Ostali su operativci Kontrole letenja, instruktori, tehnička podrška, inženjeri, meteorolozi i druge stručne službe koji rade na devet lokacija u Srbiji i Crnoj Gori.

– Prosečna plata je 230.000 dinara, a zarada instruktora kontrolora letenja jeste 470.000 dinara. Prosečna zarada menadžmenta iznosi 510.000 dinara. Direktor prima 810.000, a njegov zamenik 730.000 dinara – objašnjava Cvijan.

Ovakve zarade svakome ko prima prosečnih 400 evra mesečno deluju astronomski. Da li se u ovom trenutku, kada je to prst u oko svakome ko jedva preživljava, mora isplaćivati i 13. plata?

– Pitanje 13. plate nije povezano sa zahtevima zaposlenih, već je u pitanju realizacija Finansijskog plana za 2013. godinu kojim je predviđena ova isplata, a koji su usvojile dve vlade. Ukoliko se preostali raspoloživi iznos ne bi utrošio, ta sredstva ne bi mogla da budu uplaćena u budžet Srbije i Crne Gore, već bi SMATSA morala da ih vrati međunarodnim avio-prevoznicima. To bi moglo da dovede do smanjenja cene usluge za koju smo se izborili na evropskom tržištu – zaključuje Cvijan.

Gotovo isti način finansiranja ima i Direktorat za civilno vazduhoplovstvo. Kako objašnjava Milan Živanović, direktor ovog tela, 70 odsto sredstava takođe dobijaju iz Evrokontrola, dok se ostalih 30 odsto dobija od takozvanih terminalnih naknada koje plaćaju avio-komapnije koje koriste naši aerodrome, a finansiraju se i od izdavanja licenci, dozvola...

– Apsolutno nikakve veze nemamo sa budžetom Srbije. Kod nas, ipak, neće biti 13. plate, jer je Direktorat u 2013. godini prevazišao ozbiljnu krizu likvidnosti uprkos evropskom finansiranju. U sklopu mera za finansijsku konsolidaciju plate smo smanjili za pet odsto – objašnjava Živanović. Prosečna plata zaposlenih u direktoratu je 162.606 dinara.

Bez obzira na sve ovo, ne može se pobeći od utiska da su uprkos nezavisnom finansiranju ova i slična tela zbog visokih zarada i nadoknada za članstvo u odborima bila veoma privlačna svim političkim partijama prethodnih godina. Ne treba ni zaboraviti da u njima i sada sede državni službenici iz pojedinih ministarstava, a da su oba direktora i u Kontroli leta i u direktoratu postavljeni za vreme mandata ove Vlade Srbije.

U Skupštini Kontrole leta sede po tri člana iz Srbije i Crne Gore. Predstavnici država u skupštini su na nivou pomoćnika ministara ili državni sekretari iz ministarstava saobraćaja, odbrane i finansija. Nadzorni odbor ima pet članova, jednog iz Crne Gore i četiri iz Srbije. Predstavnici Vlade Srbije u Nadzornom odboru su Bratislav Grubačić, predsednik nadzornog odbora, a članovi su Saša Aćimović, Alisa Dogramadžijeva-Živanović i Milorad Bašić. Na sve ovo treba dodati da članovi Nadzornog odbora za svoj rad primaju mesečnu naknadu u visini jedne prosečne mesečne zarade u SMATSA, a predsednik Nadzornog odbora naknadu u visini od jedne i po zarade prosečne mesečne zarade u SMATSA. Podsećanja radi, prosečna plata u Kontroli leta je 230.000 dinara.

Jasno je, zbog čega su i te kako poželjna radna mesta u menadžmentima ovih tela. Ali u celu ovu priču treba uključiti i operativce, odnosno to da kada je reč o profesionalcima u Kontroli leta, oni obavljaju veoma odgovoran i važan posao i brinu dnevno o bezbednosti hiljada putnika.