Дух дугова

Град Београд и Република су презадужени, али је очигледно да, иако су у оба случаја на власти напредњаци и социјалисти, проблем недостатка новца решавају на различите начине. Држава је минус у каси ове године покрила кредитима „тешким” око три милијарде евра, док је привремено веће у главном граду одлучило да стегне каиш и да у 2014. години уведе строге мере штедње у комуналним предузећима и секретаријатима.

Управо та разлика у економском понашању републичке власти и привременог београдског органа доказ је за Демократску странку да је реч о предизборној кампањи „једне странке на власти”.

Председник привременог већа Синиша Мали и члан овог већа Небојша Човић констатовали су да главни град са комуналним предузећима европским и домаћим банкама дугује 960 милиона евра. Само на рате за кредите и за субвенције за јавни превоз главни град ће у 2014. морати да издвоји 120 милиона евра што је трећина београдског буџета.

Синиша Мали тврди да је због нагомиланих и дугова сваке недеље бар на један дан блокиран рачун града. Београдска управа ће се у 2014. испружити колико јој је губер и штедеће на трошковима презентације, маркетинга, службених путовања. То би уз смањење трошкова свих комуналних предузећа од 30 до 50 одсто требало да буде довољно за нормално функционисање престонице.

„Када имате толику рупу у буџету, постоје два начина да је затворите – да узмете кредит или да штедите. Ми смо изабрали други пут који сматрамо да је одговорнији. Нећемо да узмемо нови кредит и да се задужујемо већ да штедимо”, рекао је Мали.

Протеклих година град је, као и Република, минус на рачуну покривао новим задуживањима. Важила је филозофија: није битно колики су приходи, јер колики год да су расходи – покрићемо их узимањем кредита. На готово свакој седници београдског парламента град је узимао кредит за неки инфраструктурни пројекат. Само за изградњу Моста на Ади и приступне саобраћајнице до сада је подигнуто седам позајмица тешких више десетина милиона евра.

Бивши градоначелник и лидер ДС-а Драган Ђилас каже уколико би се иста методологији дуговања престонице применила на државу Србију да би република банкротирала, јер је у минусу већем од 40 милијарди евра.

„Када би се дефиниција господе Малог и Човића користила за ниво Републике, јавни дуг земље био би најмање дупло већи и износио би 130 одсто бруто друштвеног производа, што значи да Србија не би постојала”, наводе из Демократске странке.

Решење финансијског проблема у главном граду понудио је Александар Вучић. Он се залаже за стратешки пројекат „Београд на води” који се не би градио из кредита већ партнерски у одређеном инвестиционом циклусу. Држава ће покушати да од Уједињених Арапских Емирата добије новац не само за изградњу објеката у Савском амфитеатру, чија је вредност процењена на око 3,1 милијарду долара него и за рашчишћавање те локације.