Duh dugova

Grad Beograd i Republika su prezaduženi, ali je očigledno da, iako su u oba slučaja na vlasti naprednjaci i socijalisti, problem nedostatka novca rešavaju na različite načine. Država je minus u kasi ove godine pokrila kreditima „teškim” oko tri milijarde evra, dok je privremeno veće u glavnom gradu odlučilo da stegne kaiš i da u 2014. godini uvede stroge mere štednje u komunalnim preduzećima i sekretarijatima.

Upravo ta razlika u ekonomskom ponašanju republičke vlasti i privremenog beogradskog organa dokaz je za Demokratsku stranku da je reč o predizbornoj kampanji „jedne stranke na vlasti”.

Predsednik privremenog veća Siniša Mali i član ovog veća Nebojša Čović konstatovali su da glavni grad sa komunalnim preduzećima evropskim i domaćim bankama duguje 960 miliona evra. Samo na rate za kredite i za subvencije za javni prevoz glavni grad će u 2014. morati da izdvoji 120 miliona evra što je trećina beogradskog budžeta.

Siniša Mali tvrdi da je zbog nagomilanih i dugova svake nedelje bar na jedan dan blokiran račun grada. Beogradska uprava će se u 2014. ispružiti koliko joj je guber i štedeće na troškovima prezentacije, marketinga, službenih putovanja. To bi uz smanjenje troškova svih komunalnih preduzeća od 30 do 50 odsto trebalo da bude dovoljno za normalno funkcionisanje prestonice.

„Kada imate toliku rupu u budžetu, postoje dva načina da je zatvorite – da uzmete kredit ili da štedite. Mi smo izabrali drugi put koji smatramo da je odgovorniji. Nećemo da uzmemo novi kredit i da se zadužujemo već da štedimo”, rekao je Mali.

Proteklih godina grad je, kao i Republika, minus na računu pokrivao novim zaduživanjima. Važila je filozofija: nije bitno koliki su prihodi, jer koliki god da su rashodi – pokrićemo ih uzimanjem kredita. Na gotovo svakoj sednici beogradskog parlamenta grad je uzimao kredit za neki infrastrukturni projekat. Samo za izgradnju Mosta na Adi i pristupne saobraćajnice do sada je podignuto sedam pozajmica teških više desetina miliona evra.

Bivši gradonačelnik i lider DS-a Dragan Đilas kaže ukoliko bi se ista metodologiji dugovanja prestonice primenila na državu Srbiju da bi republika bankrotirala, jer je u minusu većem od 40 milijardi evra.

„Kada bi se definicija gospode Malog i Čovića koristila za nivo Republike, javni dug zemlje bio bi najmanje duplo veći i iznosio bi 130 odsto bruto društvenog proizvoda, što znači da Srbija ne bi postojala”, navode iz Demokratske stranke.

Rešenje finansijskog problema u glavnom gradu ponudio je Aleksandar Vučić. On se zalaže za strateški projekat „Beograd na vodi” koji se ne bi gradio iz kredita već partnerski u određenom investicionom ciklusu. Država će pokušati da od Ujedinjenih Arapskih Emirata dobije novac ne samo za izgradnju objekata u Savskom amfiteatru, čija je vrednost procenjena na oko 3,1 milijardu dolara nego i za raščišćavanje te lokacije.