Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто верујемо у Деда Мраза

Зашто верујемо у Деда Мраза
(Фото Р. Давидовић)

„Не! Не! Само смо виделе неке од поклона, чак их се и не сећамо”, правдале су се плачним гласом девојчице Скилар (3) и Лара (7), када им је мама Кели Ламберт, иначе професорка неурологије на Колеџу „Рандолф-Мејкон”, недавно саопштила да ће Деда Мразу ипак морати да врати новогодишње поклоне, јер су их девојчице виделе седам дана пре Божића. У очајничком покушају да заштити веру својих кћерки у Деда Мраза, Кели је у секунди одлучила како да се „ишчупа” из незавидне ситуације. Измислила је невероватну причу о склапању пакта са најславнијим старцем на планети.

– Нисам сигурна одакле је све то дошло, али неки мајчински режањ у мом мозгу одмах се активирао, а ја сам се претворила у правног заступника Деда Мраза. Објаснила сам им како је контактирао са свим родитељима чија деца очекују гломазне поклоне и казао да има проблеме са леђима. Госпођа Мраз је инсистирала да Деда пошаље дарове унапред да се не би мучио баш на Бадње вече.

Али, постојао је услов. Морала сам да потпишем уговор у којем потврђујем да ни под каквим околностима деца неће видети поклоне пре Бадње вечери. Ако их буду видела, мораће да буду враћени – објаснила је Кели својим кћеркама. На крају се ипак „извукла” тако што им је рекла да ће због свега вероватно упасти у правну невољу, али и да ће само неколицину поклона послати натраг и задржати оне које девојчице нису виделе. После озбиљних консултација, сви су се сагласили да је план добар.

А онда је на сцену ступила грижа савести.

– Зашто сам измислила ову невероватну причу? Требало је да зграбим поучни тренутак и научим кћерке правој истини – кињила је себе професорка Ламберт.

На крају је нашла оправдање у науци!

Као неуролог је подсетила себе да, иако се деца рађају са комплетом од 86 милијарди можданих ћелија или неурона, везе између тих неурона су малобројне у најранијим годинама живота. На глас је поновила како се мозак развија, деца полако уче о правилима физичког света, али и о разликама између фикције и онога што она није.

– На крају, малишани науче да ирваси не могу да лете, да Деда Мраз не може да посети сваки дом и свако дете у једној те истој ноћи. Чак и ако би могао да предузме такво путовање, не би постојао начин да поједе све божићне колачиће – поновила је себи професорка неурологије.

Да не постоји савршено време када је деци потребно рећи истину у вези са свемогућим Деда Мразом, потврђује дефектолог Бранка Драгишић.

– Тај тренутак истине зависи од узраста детета и улоге коју прича о њему има у емотивном развоју детета. Чак и у оквиру једне породице могу постојати разлике између браће и сестара у веровању у причу о ирвасима, санкама и чаробном деки који доноси поклоне. Постоји одређен број родитеља који о овој теми разговара са децом веома рано. Њихова мотивација се обично огледа у жељи да не наруше поверење са дететом које може уследити након сазнања да је реч о измишљеном лику. Неретко сматрају да ће за когнитивни развој деце и њихову адаптацију бити добро уколико што пре сазнају ову истину. Уколико се одабере овај пут, важно је да се о теми са децом разговара са пуно нежности и разумевања имајући у виду осетљивост младе душе у настајању – објашњава Бранка Драгишић.

Истина је и да нека деца дуго не желе да поверују да Деда Мраз не постоји, чак и када им се то отворено каже. Она воле да верују у свемогућег деку, додаје дефектолог, и у томе нема ничег лошег. Разлог за чврсту веру је највише у новогодишњој чаролија, пакетићима испод јелке, али и дечјим књигама и цртаним филмовима. Отуда родитељи који не желе одмалена да суоче своје дете са правим Деда Мразом, не чине ништа лоше уколико стрпљиво сачекају развојно погодан тренутак – истиче Драгишићева.

Велики број деце до шесте године сматра постојање Деда Мраза веома драгоценим. Реч је о топлој фигури која малишанима пружа уверење да је свет сигурно и пријатно место у коме се доброта и труд награђују и цене. У старијем узрасту, они лакше прихватају идеју да Деда Мраз, у смислу свемогућег деке, не постоји.

– Било који пут родитељ да одабере важно је да поштује дечју душу и има у виду да су за развој сваког младог бића најважнији велика љубав и искрено поштовање – уверена је Бранка Драгишић.

Када деца достигну одређени когнитивни ниво у развоју, уверена је Душица Бојовић, писац и сарадник Центра за примењену психологију, сама ће открити да је прича о Деда Мразу заправо мит. У највећем броју случаја прихватиће то као свој успех, не као разочарање, јер су сама открила мистерију, додаје она.

– Деца верују у чуда, воде дијалог са замишљеним људима, па зашто не би веровала и у Деда Мраза. Он је симбол добра, читава прича о њему је у функцији развоја дечје маште, креативности и породичних вредности. У данашње време, међутим, када много деце има приступ интернету, очување те приче је постало теже. Зато не брините, деца су по природи истраживачи, сама ће открити истину када то буду желела. Можда ће открити, а неће вам ни рећи – поручује Душица Бојовић. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.