Гради и народу помаже

Краљево – Миломир Главчић из Канаде скоро пола века помаже свој завичај, своје земљаке и Србију. Шаље новац угроженим појединцима, финансирао је градњу путева, цркава, дома културе... Сада се о његовом трошку у Краљеву, преко Ибра, гради мост. Увек истиче да то чини из хуманости и патриотизма па је то чинио и кад њему самом није претицало а и данас, када је један од најбогатијих Срба у овој далекој земљи.

– Кад се све сабере, поклонио је минулих деценија скоро пет милиона евра. Годинама, два пута годишње, свотама од две до пет хиљада евра па и више, помаже око шездесет домаћинстава, односно 160 својих рођака. Затим је, небројено пута, помагао младе на школовању, студенте, старије у невољи, болесне, избеглице, расељенике... Пре два месеца послао је својим рођацима 110 хиљада евра да би, како је објаснио, „лакше презимили зиму” – објашњава нам његов рођак Радоје Главчић.

Наш саговорник Радоје је, како Миломир често каже, и његов „амбасадор” у Србији, оперативно спроводи све хуманитарне акције. Прецизно нам набраја оно што је Миломир у родном крају саградио.

– Најпре је са око сто хиљада евра финансирао градњу цркве и црквеног комплекса у селу Ковачи. Било је то 2007. године и та црква је посвећена Светом Илији, а исте године послао је новац и за градњу пута од Ковача до те цркве. Затим се одлучио да помогне и градњу цркве у суседном селу Жерађу. Ту је уложио око педесет хиљада евра и тамо је саграђен храм који је посвећен Светој Петки. Онда је финансирао асфалтирање пута до те цркве и гробља и мештани Жерађа назвали су ту саобраћајницу његовим именом.Прошле године уложио је око 70 хиљада евра у реконструкцију пута од око три километра који води од главне магистрале до села Ковача, а са 260 хиљада евра финансирао је градњу објекта у Јошаничкој Бањи од око 600 квадрата, који је ове године отворен и служи грађанима као дом културе, а ту се налазе и библиотека и дечији вртић. Улаже и у очување културе и традиције нашег народа. Тако је здушно помогао КУД из овог краја, који би се због недостатка новца сигурно угасио. Одлучио је да помогне и граду који није његов ужи родни крај, па је Краљеву, погођеном земљотресом, даривао милион евра за изградњу моста преко Ибра, која је у току – каже Радоје Главчић.

Више пута смо писали да је животни пут Миломира Главчића попут филмске приче. Из родних Попа изнад Јошаничке Бање отишао је давно, као сироче, у потрази за парчетом хлеба. Мало је шегртовао у Београду, а одмах после рата, не мирећи се с једним случајем велике неправде, из војске је чамцем преко Преспанског језера „отпливао” у Грчку. Онда га је пут одвео у Италију па у Канаду, где се скрасио у граду Најагара Фолс. Бавио се многим пословима, био металац, столар, рудар... и само својим радом и умећем, стекао је два хотела покрај Нијагаре, биоскопску дворану, велику површину земље... Тако вредан и проницљив, снашао се и у бизнису, знао је када да купи и када да прода и сада је тамо један од најбогатијих Срба. Иако у Србију после поменутог одласка никад није долазио, његова жеља да помаже свој завичај и народ постајала је све јача. На наше питање зашто то чини, увек одговара: „Знате, ја сам срећан, пресрећан. У кревет одлазим насмејан и тако данима живим од помисли да сам некоме ублажио невоље, олакшао живот и да се тамо далеко, у мојој Србији, неко тој мојој помоћи радује.”

Овом хуманисти Српска православна црква доделила је Орден „Светог Саве”, а почасни је грађанин Рашке и града Краљева.

Мирољуб Дугалић