Да помогну, али и да зараде

Беч – Дијаспора из Аустрије све више размишља да инвестира у Србију. Камате на штедњу, чак и у развијеним земљама, толико су ниске да се више не исплати држати паре у банкама, па наши људи планирају да новац који су зарадили уложе у земљу из које су потекли, спајајући тако жељу да помогну свом крају и да нешто зараде.

Борислав Капетановић, председник Заједнице српских клубова у Аустрији, каже да Србији недостају конкурентност и поверење оних који желе да инвестирају.

– У Бечу има између 6.000 и 8.000 наших људи који желе да покрену бизнис у земљи из које су потекли. Али постоји проблем техничке организације. Наши људи често су незадовољни процесом добијања грађевинских дозвола и правним заврзламама који одуговлаче тај процес. То је један од разлога што више не улажу. Сигуран сам да ће они доћи ако држава начини помак – каже Капетановић.

Како би помогле и пружиле информације свима који желе да улажу у Србију, Регионална агенција за развој источне Србије и немачка организација за сарадњу ГИЗ представиле су недавно нашим људима у Бечу потенцијале источне Србије, из које потиче највише наших исељеника у Аустрији.

Никица Мариновић, из ГИЗ-а, каже да је дијаспора златни рудник за развој српске привреде и потребно је исправно опхођење с њом. Као пример наводи Тимочку крајину, која има суфицит у робној размени с Аустријом, јер управо из тог краја потиче највише наших људи с пребивалиштем у Бечу.

– Потенцијални инвеститори захтевају да нема неких додатних скривених трошкова и да буду правно заштићени. Они само траже да буде онако као што је договорено и да се направи пословни амбијент који је исти као у западноевропским и централноевропским земљама – каже Мариновић.

Скуп на коме су се локалне самоуправе из источне Србије среле очи у очи са својим исељеницима, према мишљењу Наде Кнежевић, економске саветнице амбасаде у Бечу, јесте јединствена прилика општинама да покажу да нису оне исте из којих су ови људи отишли пре 15 или 20 година.

– Постоји много ствари које нико не производи у Србији. Људе из дијаспоре требало би усмерити да производе робу која недостаје, а за коју није потребно велико улагање. Овде имате наше људе који имају новац и који су спремни да инвестирају. То није велики новац, али је довољан за покретање неког малог бизниса, што је и потребно овим срединама – каже Кнежевићева.

Општине, по њеном мишљењу, морају да се покажу као партнер, да покажу искрену и добру намеру.

Људе из дијаспоре највише је занимало у каквом су стању фирме у реструктурирању, фабрике текстила и коже, али и рудници у Бору и Мајданпеку. Мада су показали интересовање и за развој туризма.

– Много више верују када дођемо, када се погледамо у очи и кажемо им све предности и мане пословања. Ми не тражимо милостињу већ партнере за улагање првенствено у Стару планину и бањски туризам – каже Миљан Ранђеловић, помоћник председника општине Књажевац.

Игор Босиоковић, који потиче из Тимочке крајине, а у Бечу се бави продајом некретнина, оцењује да би најпаметније било инвестирати у аеродром.

– То што су општине дошле у Беч добро је и корисно, само мислим да морају да буду убедљивије у својим наступима. Позитивна пословна искуства људи из дијаспоре биће најбоља препорука аустријским инвеститорима при покретању бизниса у Србији – каже Босиоковић.

Крешимир Фелетар, власник компаније „Енерџик”, која се бави обновљивом енергијом, каже да планира да улаже у Србију.

– На тржиштима на којима је све већ учињено не треба ни покушавати. Српско тржиште је у узлазној линији и на њему има довољно простора и за нас. Већ неколико пута сам тим поводом био у Србији и надам се да ће доћи до реализације – каже Фелетар.

М. Авакумовић

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Кад будемо сви отишли из земље, Србија ће нам бити дијаспора.

• Дијаспора је за нас резервна отаџбина.

• Кад се богати Србин из дијаспоре рукује с нашим политичарем, после проверава да ли му је новчаник на месту.

• Некад су Срби плаћали да им се деца школују у Пешти или Бечу. Сада Срби из Беча плаћају да им се деца овде школују.

• Ми наше гастарбајтере третирамо као стране плаћенике.

• Кад Србин из иностранства дође у своју земљу, прву добродошлицу му пожеле на наплатним рампама ауто-пута.

• Многи млади стручњаци вратили би се у земљу, али немамо толико министарских места.

Драгутин Минић