Власник без могућности одлучивања

Републички одбор за решавање о сукобу интереса обуставио је поступак против потпредседника Владе Србије Божидара Ђелића, јер је утврдио да је Ђелић у потпуности поштовао закон. Милован Дедијер, председник одбора, рекао је јуче агенцији Бета да је овај случај отворио и питање посредног поседовања акција са којим се Одбор до сада није сусретао. Дедијер је казао и да ће питање посредног поседовања акција убудуће бити решавано на основу правног става који је Одбор усвојио на прекјучерашњој седници.

По том ставу функционери имају обавезу да у извештај о имовини и приходима унесу и податке о свим интересно повезаним правним лицима и њиховим имовинским и управљачким правима, што до сада није било обавезно.

– Ђелић је пре подношења пријаве и покретања поступка дао објашњење извештаја у којем је навео да акције у Меридијан банци, које спомиње Александар Вучић у пријави, не поседује он лично већ су то акције предузећа "Хаус оф Јуроп", чији је он власник у Холандији – навео је Дедијер.

У закључку одбора наводи се, наиме, да је Ђелић 11. априла у извештају који је поднео одбору навео да је једини власник у правном лицу "Хаус оф Јуроп инвест Б. В." са седиштем у Холандији, које је тада било сувласник друштва "Сопар Серби".

"Сопар Серби" је био власник 10 одсто акција у "Меридијан креди агрикол банци", што је Ђелић навео 8. маја у допису одбору, као допуну и објашњење свог извештаја. Одбор је у закључку навео и да је 16. маја "Хаус оф Јуроп" пренео на "Креди агрикол" акције и право гласа које је имао у "Сопар Серби", па је "Креди агрикол" постао једини акционар "Меридијан креди агрикол банке", са 90 одсто акција директно и 10 одсто акција индиректно преко зависног друштва у потпуном власништву "Сопар Серби".

После свега, Одбор за решавање о сукобу интереса донео је правни став да су функционери дужни да пријаве акције или уделе не само у предузећу чији су власници или сувласници него и у повезаним лицима са тим предузећем.

Дедијер је нагласио да је поступак против Ђелића обустављен, јер је он и пре подношења пријаве доставио податке и о акцијама у повезаном лицу и зато што се Одбор за решавање о сукобу интереса први пут сусреће са тим питањем.

– Сматрали смо да је то довољан разлог да обуставимо поступак – нагласио је он. Објашњавају појам посредног поседовања акција, Даница Поповић, професорка београдског Економског факултета, наводи веома пластичан пример.

– Посредно поседовање акција јесте када ви, рецимо, поседујете фирму "Крајслер", а фирма "Крајслер" поседује акције. То је исто ваша имовина, али не гласи на ваше име. Као власник, ви можете да наредите "Крајслеру" да те акције уновчи и да вам да готовину или можете било шта друго са њима да урадите. Само то не можете да урадите ви лично, него то мора да уради онај који има право потписа у "Крајслеру" – каже Даница Поповић.

Она наводи и да су акције које је "Хаус оф Јуроп", чији је власник Ђелић, имала у "Сопар Серби" пренела на "Креди агрикол", остале Ђелићева имовина, али која се сада не води на њега.

– Оне су његова имовина, од које ће он имати профит, али он неће активно радити на томе, нема никаква управљачка права, већ ће се тиме бавити овлашћена лица у фирми која се води као власник акција. На који начин ће та фирма или Ђелић располагати тим акцијама, ствар је њиховог договора, односно уговора који је међу њима склопљен. Ту не може бити речи о сукобу интереса. До сукоба интереса би дошло да је Ђелић остао директор у банци и истовремено био потпредседник владе. Не може се бити на извршним позицијама на оба места. То се, међутим, дешавало у времену Слободана Милошевића, када су готово сви министри истовремено били и директори великих фирми – објашњава Даница Поповић.

--------------------------------------------------------------------------

У Ђелићеву корист

Даница Поповић, професорка Економског факултета у Београду, објашњава да је у интересу сваког државног функционера да на почетку мандата пријави што већу имовину.

– Да су радикали Ђелићу после три године "ископали" ове повезане фирме и акције могло би се поставити питање да ли је он користио нелегална средства за стицање имовине. Овако је јасно да је он све то имао и пре него што је постао потпредседник владе и да је све то зарадио. Сумњам  да би му власник приватне банке за коју је радио поклонио толике паре, или би му допустио да га покраде. Према томе, радикали су овом пријавом само радили у Ђелићеву корист – оцењује Даница Поповић.

Она, истовремено, примећује да би било добро позабавити се имовином и радним биографијама оних који су поднели пријаву против Ђелића.

– Требало би видети шта су они радили док су били на власти, да ли су оштетили државу, колико су дневница узели на лажне путне налоге, како су дошли до станова, које су школе завршили, какво им је радно искуство – додаје она.

Александар Вучић је, иначе, поднео пријаву Одбору за решавање сукоба интереса против Ђелића због непријављивања акција у Меридијан банци које, како је тврдио, на тржишту вреде око десет милиона евра.

У пријави коју је Вучић поднео средином маја, наводи се да је Ђелић "прекршио закон, јер у року од 30 дана, од када му је верификован мандат народног посланика, није пренео управљачка права над акцијама у Меридијан банци".

--------------------------------------------------------------------------

Сва везана предузећа

Милован Дедијер, председник Одбора за решавање о сукобу интереса, рекао је за агенцију Бета, да су функционери, такође дужни да пријаве и сва касније ланчано везана предузећа с тим што то не би "ишло у недоглед" него би се обавеза односила до висине капитала који тим предузећима обезбеђује управљачка права.