"Тур д Франс" креће из Лондона

Јуче у Лондону недалеко од лондонског "Ока" представили су се учесници 94. "Тур д Франса" највеће и најзначајније бициклистичке трке на свету, а свој тронедељни пут дуг 3.550 километара започеће прологом дугим 7.900 метара, који ће водити од Вајтхола и Трафалгар скевра, преко Даунинг стрита у који се у број 10. недавно уселио нови британски премијер, Парламент сквера, Викторија стрита, Бакингемске палате, Хајд парка и Конститушн хила до циља у Молу, улици која представља церемонијалну руту за све краљевске и државне пригоде у Лондону.

Бициклисти, наравно, неће проћи молом у кочијама већ на "гвозденим атовима", а већ сама траса пролога указује какав се значај на острву даје овом бициклистичком производу комшија са јужне стране Ламанша.

Тако је било и 1974, када је "Тур" први пут прешао Канал и поклонио Великој Британији кружну етапу у Плимуту, тако је било и 1994. када караван "тура" није пребациван на острво бродовима, већ је прешао Ламанш тек прокопаним тунелом и целом стазом од Довера до Брајтона и онда до Портсмута био дочекан са великим одушевљењем.

Трећи долазак Трке "Око Француске" у Британију, поред пролога, доноси и 203 км дугу прву етапу – од Лондона до Кентерберија а британским љубитељима бициклизма остаје да се надају да ће једног дана неки Британац тријумфовати на "Туру", јер у томе никада нису успели.

Први пут двојица Британских возача (Бурл и Холанд) стартовали су на "Туру" 1937, а први Британци који су прошли линијом циља у Паризу били су Хоар и Робинсон 1955. Британски возачи освојили су досад 23 етапе, први носилац жуте мајице, знака најбољег у каравану био је Том Симпсон 1962, а последњи Дејвид Милар 2000. године али нико није успео да је задржи до краја.

Због тога је градоначелник Лондона "црвени" Кен Ливингстон уочи старта "Тура" изјавио:

– Уверен сам да ће "Тур д Франс" подстаћи људе да узму бицикле и да се из задовољства возе Лондоном. Ко зна, можда ће неки Лондонац, инспирисан овим такмичењем, у будућности победити на "Тур д Франсу".

Дотад, за жуту мајицу и тријумф на Јелисејским пољима бориће се бициклисти из других земаља, али јасно је да у 94. каравану нема више асова какви су били петоструки победници Француз Жак Анкетил (1957, 61, 62, 63, 64), Белгијанац Еди Меркс (1969, 70, 71, 72, 74), Француз Бернар Ино (1978, 79, 81, 82, 85) и Шпанац Мигел Индураин (1991, 92, 93, 94, 95), и надасве седмоструки узастопни шампион Американац Ленс Армстронг (1999, 2000, 2001, 2002, 2003, 2004, 2005).

У каравану је 21 најбоља светска екипа: 6 француских, по три Шпанске и Италијанске, по две Белгијске и Немачке и по једна из Швајцарске, В. Британије, Данске, САД и Холандије, међутим у њиховим саставима су бициклисти из много већег броја земаља – од Аустралије, преко Колумбије до Казахстана до Словеније чији је шампион Тадеј Ваљавец, лидер италијанског Лампреа.

Жута мајица је упражњена. Прошлогодишњи победник Американац Флојд Лендис још чека пресуду да ли је победио уз помоћ допинга или не, али у каравану су Шпанац Оскар Переиро другопласирани и Немац Андреас Клоден трећепласирани прошле године.

Међу кандидатима за жуту мајицу су Казахстанац Александар Винокуров и Италијан Паоло Салводели, Клоденови сувозачи из Астане, Норвежанин Тор Хусовд, бивши светски првак Белгијанац Том Бонен, Рус Денис Менчов и још много, много сјајних возача, а њима би у последњи час могао да се придржи и Италијан Алесандро Петаки, победник пет етапа на "Ђиру" ако му буде дозвољен старт пошто му над главом виси оптужба због допинга...

Победник "Ђира" Данило де Лука сигурно неће бити у каравану "Тура" опет због званичних оптужби да је користио недозвољена средства, а на Трци "Око Француске", као и протеклих година, водиће се најригорознија анти-допинг кампања и љубитељима бициклизма остаје да се надају да њен исход неће одређивати распоред бициклиста на победничком постољу.

--------------------------------------------------------------------------

"Тур 2007" укратко

Старт 7. јула у Лондону, циљ 29. јула у Паризу.

Стаза дуга 3.550 км води кроз Енглеску, Белгију и Француску.

Двадесет етапа (11 равничарских, 7 брдских, 2 индивидуална хронометра).

Најдужа етапа: Варегем – Компењ 236,5 км (10 јул).

Три брдска циља; 21 брдски брдски успон прве и друге категорије; 117 км индивидуалног хронометра.

Највиши успон: Кол д Л’исеран 2.770 м (9. етапа. 17. јул).

Дванаест нових градова укључујући Лондон и Кентербери у В. Британији и Варегем у Белгији.

Два дана одмора (16. и 24. јул).

Учесници: 21 тим по 9 возача, укупно 189 такмичара (са пратиоцима 1.215 особа).

Новинари: 1.680 из 617 кућа.

ТВ преноси: 92 земље.

Радио преноси: 96 радио станица.

--------------------------------------------------------------------------

Нај, нај на "Туру"

Највише победа: Ленс Армстронг (1999–2005) – 7.

Највише етапних победа укупно: Еди Меркс – 34.

Највише етапних победа на једној трци: Шарл Пелисије (1930); Еди Меркс (1970, 1974) и Фреди Мартенс (1976).- по 8.

Највише возача у шутој мајици на једној трци: 1958. и 1987. – по 8.

Највише дана у жутој мајици. Еди Меркс – 96 (седам учешћа).

Највише пута на подијуму: Рејмон Пулидор (14 учешћа од 1962–1976)) – 8 (три пута други, пет пута трећи)

Најубедљивија победа (после 1947): Стан Окерс (1952) – 28:17 минута.

Најтеснија победа: Грег Лемонд (1989. испред Лорана Фињона) 8 секунди.

Најбољи спринтер (зелена мајица): Ерик Цабел – 6.

Најбољи брдски возач (тачкаста мајица): Ришар Виренк – 7.

Најдужи соло бег: Албер Бурлон (1947) – 253 км.

Најубедљивија етапна победа: Хозе Луис Виехо (1976) – 22:50 минута.

Најбржи пролог: Крис Бордман (1994, 7,2 км): 55,152 км на час.

Најбржи индивидуални хронометар: Грег Лемонд (1989, 24,5 км) –54,545 км на час.

Најбржа етапа: Марио Чиполини (1999, 194,5 км) – 50,355 км на час.

Најбржа трка: Ленс Армстронг (2005) – 41,654 км на час.

Најстарији победник: Фирмин Ламбо (1922): 36 година, 4 месеца, 9 дана.

Најмлађи победник: Анри Корне (1904) – 19 година, 11 месеци, 20 дана.

Највише учешћа. Јоп Зотемелк (1970–1986).