Православни храмови тесни за све вернике

Православцима и муслиманима недостаје молитвени простор у Београду, католичких богомоља је довољно запотребе припадника те конфесије, а Јевреји би могли да зидају обредно купатило у комплексу синагоге у Улици маршала Бирјузова – закључак је до кога су дошле Вера Михаљевић и Јованка Ђорђевић, архитекте Урбанистичког завода Београда, ауторке Студије традиционалних цркава и верских објеката у главном граду.

Како објашњавају за „Политику” студијом је обухваћено око 77.000 хектара, што је површина „покривена” Генералним планом Београда. Да је овакав документ потребан, каже Михаљевићева, потврђује чињеница да се 92,4 одсто грађана у десет централних београдских општина изјаснило као верски опредељен.

До потребе да се изградњамолитвених објеката планира, ауторке студије дошле су ослањајући се на искуства и препоруке у првом реду европскихдржава.

–Ова тема до сада није систематски обрађивана, а верски објекти нису третирани као планска категорија. Урбанистички планови у протеклој деценији билису без поузданих критеријума за процену опремљености и покривености града таквим грађевинама. На другој страни, број иницијатива за изградњу нових и обнову постојећих храмова све је већи –истиче Михаљевићева.

Ауторке су најпре установиле број верника,ослонившисе на податке из пописа становништва.Према попису, православци чине 96 одсто припадника свих конфесија, односно 89 процената укупног становништва Београда. Друга по бројности је Исламска заједница –муслимана има око 1,9 одсто,католика 1,2 процента, Јевреја 0,03, а 0,2 одсто житеља Београда се изјаснилокао протестанти.

– Пошле смо од опште прихваћеног искуствада између пет и десет процената припадника свих вероисповести одлази у богомоље и да им треба обезбедити молитвени простор. Tо значида величинабогомоље треба да одговара броју верника, уз поштовање јединственог урбанистичког стандарда (такозвани стандард опслужености) према коме сваком вернику у храму треба обезбедити од 0,025 до 0,06 квадратних метара,што омогућава стајање, седење или клечање. Идеално је сакрални објекат планирати на 10.000 до 12.000 верника, али је најбитније да површина богомоље одговара броју верника који гравитирају подручном храму. Тако, на основу усвојеног стандарда, површина богомоље може бити од 250 до 720 квадрата за оне верске заједнице чији је укупан број верника између 3.500 и 12.000 – истиче Михаљевићева.

Највећи број од шездесетак постојећих храмова Српске православне цркве – њих 41 или 68 одсто – има стандард опслужености мањи од 0,025 квадрата, а чак 24 цркве (40 одсто) имају стандард мањи од 0,015. Пет цркава, попут Светог Марка, величином задовољава потребе верника.

За цркве и заједнице које имају мање од 3.500 верника примењује се принцип позитивне дискриминације. Њима је дозвољено да планирају објекат који може бити већи него што је то предвиђено стандардом опслужености, али да не прелази 210 квадратних метара.

Нове богомоље морају се уклопити у идентитет и слику града. Другим речима,оне не би смеле да угрозе пејзаже, панораму, просторне репере али ни објектесимболе Београда.

------------------------------------------------------------------------------

Зидање уз „благослов” локалне заједнице

Студија прописује и да је потребно да локална заједница има позитиванстав према иницијативи за изградњу верског објекта каои да на подручју на коме би се градиохрам преовлађују верници те конфесије.

–Када не постоји доминантна концентрација верника у зони са захтевомза изградњу молитвеног здања, позитиван став локалне заједнице се обезбеђује тако што ће процедура планирања таквог објекта бити јавна – каже Ђорђевићева.

Значај студије је и у томе што су у њој први пут пописани сви постојећи молитвени објекти различитих конфесија. Она садржи и иницијативе за зидање нових здања иимакаталог изграђених сакралних грађевина али и других врста објекта (школе, факултети). У њему су дати основни подаци о врсти и величини објекта и парцеле, плански статус и податак да ли је грађевина заштићена као културно добро.Грађевинско земљиште верске заједнице морају да прибаве саме јер се оно не додељује нити се за те потребе експроприше.Студија ће бити део планова генералне регулације на чије усвајање се још чека.

Српска православна црква

Српска православна црква има шездесетак парохијских храмова, а њихова просечна величина је око 330 квадрата. Број парохијана постојећих цркава је између 2.810 у Пиносави и 88.996, колико гравитира ЦрквиСветог Димитрија у Новом Београду. Највише цркава има између 12.000 и 24.000 парохијана. Мање од 12.000 верника имају цркве у Рушњу, Винчи, Великој Моштаници, Остружници, Јајинцима, Белом Потоку, Умци, Зуцу, Котежу, Пиносави, Великом Мокром Лугу и Великом Селу.

Римокатоличка црква

Поседује осам жупних цркава које бројем истандардом опслуженостиод 0,22 квадрата по вернику задовољавају потребе припадника католичке цркве. Београдска бискупија има 8.017 верника и шест цркава. Сремској бискупији припада богомоља у Земуну и 539 верника, а Зрењанинска бискупија броји 539 верника и има један храм у Борчи.

Јеврејска заједница

Броји око 450 чланова. Синагога у Улици маршала Бирјузова одговара потребама верника, док она у Земуну тренутно има другу намену, али је урбанистичким планом дозвољено враћање првобитне верске употребе.

Протестантске цркве

Протестантске цркве у Београду имају око 2.350 верника. Словачка евангелистичка црква иЕвангелистичка хришћанска црква немају богомоље на територији главног града. Немачкој евангелистичкој цркви припадала су два објекта – у Земуну и Дринчићевој улици, али они више не служе у верске сврхе. За парцелу у Земуну планска документа предвиђају верско здање, док је у Дринчићевој данас Битеф театар и планирано је да ту и остане објекат културе.

Исламска заједница

У Београду има око 23.600 верника. Бајракли-џамија, са стандардом опслужености од 0,007 квадрата по вернику, мала је за њихове потребе. Нових 1.500 квадрата, који могу да буду распоређени на једну већу или више мањих џамија, могли би да буду саграђени у Новом Београду, Земуну или Палилули јер у овим општинама живи највише муслимана.