Свештеник и официр

Сва моја искуства са верницима у војсци су изузетно позитивна. Верска служба се у војној средини организује ради остваривања слободе вероисповести, јачања духовних и моралних вредности припадника војске, неговања војничких врлина и патриотизма, као и обликовања грађанске одговорности, каже за „Политику” главни војни свештеник капетан Слађан Влајић.

У складу са тим се и планирају делатности верске службе које обухватају богослужења и верске обреде, те остале верске делатности, као што су учешће у планирању, анализи и извештавању, саветовање претпостављеног старешине, организација поклоничких путовања и предавања, опремање богослужбених простора, ангажовање на извршењу сложених задатака и у предузимању мера на превенцији ванредних догађаја, пастирско-саветодавни рад, оснивање црквеног хора, те сарадња са другим органима команди и јединица.

– Што се тиче богослужења и верских обреда, тренутно се у богослужбеним просторима у Војсци Србије, у складу са месечним плановима рада, служе литургије у дане који су аутономним прописима и календаром СПЦ дефинисани као празнични. У овом кратком периоду откако се реч Божија опет чује у касарнама и другим војним комплексима, много шта се чини како би сви они који осећају потребу могли да задовоље своја права на практиковање вере. Реализована су богослужења у склопу припрема за одлазак припадника Војске Србије у мултинационалне операције, стварају се услови и за вршење других верских обреда и за реализацију осталих верских делатности. Већ смо имали случај крштења детета припадника Војске Србије, када смо, уважавајући устројство Цркве, са благословом надлежног парохијског свештеника, у свет православних хришћана увели новог члана – истиче отац Влајић.

Пријем војних свештеника у професионалну војну службу у Војсци Србије се врши у складу са важећим законима. Да би се јавили на конкурс, кандидати за војне свештенике морају да имају благослов архијереја чијој епархији канонски припадају и позитивно мишљење епископа војног. Такође, сваки кандидат мора да има високу стручну спрему, као и други официри Војске Србије, а услов је и одслужени војни рок са наоружањем. После успешно реализованих систематских медицинских прегледа, провере физичких способности и оцене конкурсне комисије, кандидати за војне свештенике се упућују на стручно-специјалистичко оспособљавање за војне свештенике. Пре пријема у професионалну војну службу у Војсци Србије, кандидати који нису у свештеничком чину бивају рукоположени.

Војска, по природи ствари, постоји да би у случају потребе употребила оружје. Како савремени војник треба да се носи са могућношћу да настрада, али и с тим да усмрти непријатеља – другог човека?

– Главна улога војника треба да буде улога миротвораца или градитеља мира. Неретко, ради васпостављања изгубљеног мира, војник мора да учествује у рату и у борбеним дешавањима и да буде у ситуацији да другом одузме богомдани живот, али и да изгуби свој. Са становишта православног хришћанства, у таквим ситуацијама је важно да свако има свој унутрашњи мир, мир задобијен и изграђен вером у Бога и на вредностима хришћанског морала. Као пример оваквог односа према дилеми коју сте поставили, најбољи пример исправног понашања даје нам словенски просветитељ свети Кирил. Када су сарацени од њега тражили објашњење Христових речи „ако те неко удари по десном образу, окрени му и други” (Мт. 5,39) и „љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне” (Мт. 5,44), односно како хришћани могу ратовати и опет одржавати заповест Христову о мољењу Богу за непријатеље њихове, свети Кирил их је питао „Ако су у једном закону написане две заповести и дате људима на извршење, који ће човек бити бољи извршитељ закона: онај који испуни једну заповест или онај који испуни обе? На одговор сарацена да је то „несумњиво онај ко испуни обе заповести”, Свети Кирил је рекао: „Христос Бог наш, који нам је заповедио да се молимо Богу и да добро чинимо онима који нас вређају, рекао је исто тако и ово: Од ове љубави нико нема веће да ко душу положи за пријатеље своје. Ми дакле подносимо увреде, али када су оне уперене против заједнице, против друштва, онда ми устајемо у одбрану један за другога, па и душе своје полажемо, да не бисте ви заробивши браћу нашу, заједно са телима њиховим заробили и душе њихове навевши их на богопротивна дела.”