Тајна сликарске материје

Основни стваралачки проблем Душана Јуначкова везује се за тајну сликарске материје и истраживање њене енергетске и експресивне моћи. Ову критичарску рефлексију, забележену 1995. поводом београдске изложбе Јуначкова потврђују и продубљују његови нови радови (2003-2006), настали као резултат вишегодишњих паралелних интервенција на платнима. Реч је о уметничкој индивидуи чији се стваралачки принцип заснива на стандардним вредностима као што су поверење у сликарски чин, интуицију и инстинктивни доживљај. Данас, у времену доминације електронске слике ова стваралачка начела могу деловати анахроно.

Упркос измењеном уметничком контексту времена, не одустајући од свог убедљивог и искреног стваралачког концепта, Јуначков брани право на слику као уметнички предмет у којој, као по Жану Футријеу, "вреди само квалитет уметниковог сензибилитета, а уметност је само средство испољавања..."

Опчињеност људским лицем и фигуром, запажена на сликарским почецима Јуначкова (80-их година), спонтано је напуштена јер су високе пасте којима је градио ткиво фигуре нарасле у макроситуације и заузеле читаво сликано поље. Слика је претворена у чисту и доминантну форму. Можда је на тај начин смањено растојање између стваралачке идеје и самог сликарског чина?

Концентрисаност на квалитет материје и њена пластична и пиктурална својства, као егзистенцијалним жариштем овако постављеног система, наставља да развија и у новим радовима. Текстуре су дуго грађене, а њихова експресивна особеност потенцирана је наслојавањем сликарске површине. Радикална доминација над сликарском материјом и њеним опорим односима – слојеви пасте различитих вредности уља, акрилика, пигмента, полиестер и платна – појачавају драматику слике и компоненте емоционалног у овом уметничком језику. Јер, у грађењу слике за Јуначкова је примарно непосредно уношење енергије психичког напона сликаног поља чију виталну снагу емитују хармоније космичких црних.

У слободи овог структурирања аутор тражи унутрашњи додир са сликом која је, пре свега, модел унутрашње тензије испуњене сопственим потребама. Хомогеном изгледу сликарске серије доприносе наглашена рељефна структура црне рељефне површине, свечани вагнеријански тон и идентични формати (210 x 255 цм).