Детињство у сиромаштву

Око 155.000 деце у Србији живи у сиромаштву, а у најтежем положају налазе се деца ромске националности, деца са сметњама у развоју, малишани без родитељског старања и деца која су избегла и расељена, показују резултати студије Завода за информатику и статистику из Београда.
Како се наводи у годишњем извештају овог завода, деца ромске националности су посебно угрожена популација – више од две трећине ових малишана који живе у ромским насељима је сиромашно. Свако седмо ромско дете живи у картонској или металној кутији, свако треће не похађа школу, а већина њих нема регулисану здравствену заштиту. Економски показатељи говоре да ромско становништво највише новца троши на храну, што је још један јасан показатељ сиромаштва.

У посебно тешком материјалном положају налазе се деца избеглица, као и малишани расељени са простора Косова и Метохије, а међу децом из ове популације најугроженија су она која живе у колективним центрима. Више од две трећине родитеља ове деце своје материјално стање описује као веома лоше, а у исхрани избеглих малишана опажа се значајно изостајање воћа и меса. Због недостатка финансијских средстава, ова деца ређе похађају предшколске установе.

Истраживање Завода за статистику и информатику указује и на веома тежак положај деце са сметњама у развоју, од којих око 6.000 њих прима туђу негу и помоћ по различитим основама. Породице ове деце су у највећем броју случајева сиромашне и недовољно обавештене о својим правима. 

Према најновијим подацима Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику, у систему социјалне заштите збринуто је око 7.500 деце без родитељског старања, а ови малишани такође се сврставају у категорију веома угрожене деце. Стручњаци истичу да деци у домовима не недостају само адекватан смештај, одећа и исхрана, већ и осећање сигурности, као и интелектуална и емоционална стимулација. Због тога ови малишани већ у раном узрасту показују знаке успореног развоја, неуролошке поремећаје и проблеме у емоционалном везивању.

Анализирајући социодемографски положај сиромашне деце у општој популацији у Србији, стручњаци Завода за информатику и статистику дошли су до закључка да су посебно угрожена деца школског узраста, малишани из великих породица и деца која живе у руралним срединама, нарочито у југоисточној и западној Србији. 

Образовање родитеља има најдиректнији утицај на сиромаштво деце. Подаци, наиме, показују да само један одсто малишана који живе испод линије сиромаштва у својим домаћинствима има одрасле особе са средњим или високим образовањем. Тип насеља представља још једну одредницу сиромаштва, јер међу најсиромашније малишане спадају управо они који живе у руралним насељима. Ова деца су често удаљена од школе и здравствених установа, а њихови родитељи имају мању могућност за запослење и проналажење сталних извора прихода. Економске рачунице показују да се породични буџет смањује у зависности од броја малишана на списку станара. Породице које имају мањи број деце углавном су усредсређене на посао и стицање материјалне сигурности, што им смањује шансу за сврставање у економски угрожену категорију сиромаштва.

Анализа Завода за информатику и статистику показује да сиромашна деца углавном живе у руралним срединама, а један од првих показатеља сиромаштва је смртност одојчади и деце у првих пет година живота. Демографске статистике указују да је смртност одојчади у 2005. години износила осам промила, док је 1991. године та стопа износила 17,4 промила на нивоу целе Србије. Смртност деце испод пет година је са 17,4 промила у 1991. години спала на 9,4 промила у 2005. години, а компаративна статистика сведочи да се Србија према стопи смртности деце налази између развијених и мање развијених земаља у транзицији.