Преваре нису што и лош рад банке

То што је америчка инвестициона банка ЈП Морган пристала да исплати 1,7 милијарди долара жртвама преваре Бернарда Медофа тешко да би могло да се упореди с неком овдашњом ситуацијом када се банке помињу у негативном контексту.

Та банка је пристала на нагодбу, након што су амерички федерални тужиоци оценили да је игнорисала упозорења у вези са Медофовим преварама. ЈП Морган је прихватила оптужбе да није довољно ефикасно надгледала активност клијената када је реч о прању новца. Као део нагодбе, банка се обавезала да побољша надзорне механизме, јављају агенције.

Медоф је највећи светски финансијски преварант, а своје клијенте је „олакшао” за укупно 65 милијарди долара. Медоф је због тогаосуђен на 150 година затвора.

Банке и код нас пуне новинске ступце. На санирање банкрота три државне банке – Агробанке, Развојне банке Војводине и Привредне банке Београд потрошено је око милијарду евра. Међутим, у нашем случају оштећени су порески обвезници који ће платити тај трошак. Покренути су неки кривични поступци за злоупотребу службеног положаја у неким од ових банака, али је до правоснажних пресуда још далеко.

У 2012. Народна банка Србије је, због кршења Закон о заштити корисника финансијских услуга, казнила Алфа банку са девет новчаних казни, а КБЦ банку са две. Укупна вредност казни је 5,5 милиона динара, а разлог за санкције је било то што ове две финансијске институције нису, према новом закону ускладиле одредбе тако да каматне стопе буду одредиве.

Народна банка није била задовољна ни тиме како су банке, у време пре доношења Закона о заштити корисника финансијских услуга, својевољно мењале камате правдајући се да на то имају право у складу са својом пословном политиком. Истини за вољу, док није било овог закона, такво понашање банака није било нелегално па отуда није могуће ни „одрезати” им санкцију.

Народна банка је, међутим, накнадно изабрала начин да банкама „препоручи” да новац који су по том основу узеле клијентима врате, односно урачунају у превремену отплату кредита. Банке увелико враћају тај новац клијентима, а за оне које се евентуално оглуше о препоруку НБС, као регулатор пословања банака, упозорава да ће „сагледати стање и да ће евентуалне реакције бити с тим у складу”. Међутим, банке које су узеле клијентима новац зато што су самовољно мењале камату, а клијенти очигледно немају поверења у заштиту НБС, суочене су са судским пресудама које у првом степену нису у њихову корист.

Секретар удружења банака Верољуб Дугалић каже да се у случају Бернарда Медофа ради о дугогодишњој, смишљеној превари као кривичном делу с циљем да се оствари огромна добит.

– Случај банкрота три банке с већинским државним капиталом може се, каже, оквалификовати као непрофесионални однос менаџмента према капиталу банке, о недовољним средствима обезбеђења за кредите, о великим утицајима са стране. Страдала је институција, а не клијенти – каже Дугалић.

На примедбу да је од таквог управљања банком било и материјалне користи, на пример, за менаџмент Агробанке у виду астрономских бонуса, Дугалић одвраћа да су ти бонуси били уговорени са власницима капитала, што значи да нису незаконито исплаћени. То је, каже, пре питање етике, односно тога да ли је исправно узети велики бонус када банка лоше послује. Што се тиче евентуалне користи за неке клијенте банке, који су узимали кредите, посла има суд.

– Поређење са случајем Медоф можда је једино могуће у случају Интеза банке када је неко направио програм у банци само за једног клијента да, када подиже новац са банкомата да му се аутоматски увећава стање на текућем рачуну. Јер, то је превара – каже Дугалић.

На подсећање да банке сада враћају новац, који су узеле јер су једнострано мењале камату на кредите у складу са својом пословном политиком, секретар удружења банака каже да је то последица непрецизних уговора. Банке, каже, нису смеле да имају такву клаузулу, већ су морале да назначе да ће се камата мењати у складу с променама основне камате по којој су оне зајмиле новац, односно према либору за страни новац и референтној каматној стопи НБС у случају динара. Јер, то је механизам за заштиту од ризика за обе стране.