Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

О ревизору и судијама после одмора

О ревизору и судијама после одмора
Посланици ускоро на летњем "распусту" (Фото Ж. Јовановић)

Посланици српског парламента одмах по завршетку седнице посвећене Косову и Метохији крајем јула отићи ће на одмор, који би, према незваничним најавама, требало да траје до 20. августа. Пре расправе о Космету, како се најављује, биће одржана једна краћа седница на којој би било ратификовано неколико међудржавних уговора, а сви остали послови, међу којима су и избори за државне ревизорске институције, гувернера Народне банке Србије и судија Уставног суда сачекаће крај лета упркос томе што је Оливер Дулић, председник Народне скупштине одмах по избору на ту дужност најавио ударнички рад током целог лета, а такве најаве стизале су и од неких министара.

Сада је, међутим, јасно, да постоје разлике унутар владајуће коалиције у вези са избором гувернера НБС, а избор је, да подсетимо, обавеза из Уставног закона. Да би се превазишле коалиционе несугласице најављиване су и измене Закона о Народној банци Србије, па се у парламенту код појединих посланика могао видети и нацрт текста измена, међутим, званичан владин предлог још није стигао у скупштину. Неспорно је да је садашњи гувернер Радован Јелашић једини кандидат за ту функцију, али је проблем како извести то да Јелашић буде изабран на ту дужност до краја садашњег мандата, дакле до фебруара 2009. године. Према "закону", о коме су највише причали посланици Г17 плус, тај проблем био би решен тако што би се просто написало да гувернер наставља да обавља своју дужност. Међутим, спорно је то што у Г17 плус сматрају да би усвајањем измена закона било излишно изјашњавање парламента о останку Јелашића на тој дужности, док остали из владајуће коалиције, али и правници сматрају да се, у складу са Уставним законом, скупштина мора изјаснити о томе. У сваком случају, предлога измена закона нема, а ни најава да би овај посао могао бити урађен пре летње паузе.

Пре паузе неће бити ни избора Савета државне ревизорске институције, која броји пет чланова укључујући и председника. Кандидате треба да утврди Одбор за финансије на предлог посланичких група, а за сада су само Г17 плус (званично), а ДСС (незванично) предложиле кандидате. Иначе, све и кад би ДРИ данас била изабрана, могла би да почне са радом тек почетком идуће године с обзиром на све што треба пре тога урадити.

И на Уставни суд ћемо сачекати до јесени с обзиром на то да је само председник Србије доставио списак кандидата за судије, да парламент, колико се зна, није још разговарао о својим кандидатима и да још немамо Врховни касациони суд, који, од 15 судија, именује пет. Додуше, немамо ни закон у Уставном суду, који би, према Уставном закону, требало да буде усвојен на истој седници на којој се бирају и судије. Према незваничним информацијама, на "судским законима" убрзано се ради, али ће они у парламент стићи тек крајем лета.

У Народној скупштини Србије на усвајање чекају четири владина предлога закона о ратификацији међународних споразума. Тако би парламент требало да потврди Споразум о успостављању специјалних паралелних односа између Србије и Републике Српске, Европску повељу о локалној самоуправи, Конвенцију о полицијској сарадњи у југоисточној Европи и Споразум о зајму и финансирању КWF, Франкфурта на Мајни и Србије "Рехабилитација локалног система грејања у Србији – фаза 3". Ови споразуми, према незваничним информацијама, биће на дневном реду седнице парламента, највероватније идуће недеље. Влада је, поред тога, скупштини упутила и предлоге измена закона о дувану, о влади и о државној управи, а јуче су стигли и предлози измена закона о држављанству Србије и о платама државних службеника и намештеника, за које је затражен хитан поступак. На разматрање чека и неколико посланичких предлога, између осталих, предлог СВМ-а о изменама закона о радиодифузији. Најављени системски закони, између осталих, и они који се тичу одбране и војске, правосуђа и избора, по свему судећи, још се пишу.

-----------------------------------------------------------

О влади на јесен

Посланици неће пре летње паузе расправљати ни о радикалској иницијативи за изгласавање неповерења влади. Према незваничним сазнањима, СРС ће повући овај предлог да би оставио себи могућност да поднесе нови. За овакав потез радикали имају неколико разлога, између осталих, не желе да се о томе расправља у време годишњих одмора, "кад то нико неће гледати", а и "ако би се дебата сада отворила, главну реч би водили посланици ЛДП-а с обзиром на актуелну причу о томе ко је одговоран за пуштање припадника ’земунског клана’ из притвора."

-----------------------------------------------------------

Држављанство за Црногорце

Црногорски држављани који су на дан 3. јуна 2006. године имали пријављено пребивалиште на територији Србије сматраће се њеним држављанима, уколико поднесу писмену изјаву о томе и захтев за упис у евиденцију држављана Србије. Ово је кључна новина у Предлогу о изменама Закона о држављанству Србије, који је припремила влада и доставила га јуче Народној скупштини Србије на усвајање по хитном поступку.

У владином образложењу измена наведено је да су оне неопходне због промена насталих распадом државне заједнице Србија и Црна Гора. Последица распада бивше државе, како се наводи, јесте та да су црногорски држављани који су остали да живе на територији Србије, где су имали статус домаћих држављана, постали странци. Влада наводи да је Србија обавезна, али да је то и њен интерес да у складу са међународним стандардима омогући црногорским држављанима са пријављеним пребивалиштем на територији Србије на дан 3. јуна прошле године стицање српског држављанства под олакшаним условима. Према досадашњим законским решењима, црногорски држављани нису истовремено могли имати и српско држављанство, a овим законским изменама им се омогућава двојно држављанство. Како је предвиђено изменама, изјава и захтев за упис у евиденцију држављана Србије могу се поднети у року од пет година од дана ступања на снагу овог закона.

М. Чекеревац
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.