САД успориле реформу ММФ-а

Усвајањем новог закона о финансирању који не предвиђа издвајања неопходна за реформу управљања Међународним монетарним фондом, амерички Конгрес на само да је разочарао шефицу ММФ-а већ је и многе земље захваћене кризом оставио без очекиване помоћи.

Пред Конгресом је био предлог да одобри трансфер 67 милијарди долара које су САД још 2010. са одвојеног рачуна ставиле на располагање ММФ-у, али међу законодавцима на Капитол Хилу превагнула је сумња: због начина на који је фонд издашно помагао гашење криза у еврозони, али и због противљења да се средства америчких пореских обвезника улажу у такве и евентуално нове подухвате.

Крајем 2010, у јеку глобалне финансијске кризе,а на предлог САД, Управни одбор ММФ-а усвојио је предлог далекосежних реформи правданих потребом за „бољим представљањем нове глобалне економске реалности”.

По том договору, који је требало да буде финализован крајем 2012, економије у успону (Кина, Бразил и Индија) требало је да добију значајно већа гласачка права у Управном одбору, уз пратећу обавезу већих издвајања у заједничку касу фонда.

Предвиђено је да оснивачки капитал ММФ-а, намењен гашењуфинансијских криза по свету, буде дуплиран на 756 милијарди долара. Договор је био и да се два од 24 директорска места у Управном одбору одузму презаступљеној и у међувремену осиромашеној Европи и доделе новонараслим економским силама.

Остатак света, мимо Запада, релативно је лако (једино са изузетком Аргентине која је имала немила искуства са ММФ-ом) прихватио трочлани предлог реформи управљања фондом.

Реализација договора запела је међутим на политичком терену САД, једине чланице ММФ-а са правом вета и највећим процентом гласачких права (16,7 одсто).

Испоставило се да ни интензивно вишегодишње лобирање администрације Барака Обаме и отворено писмо стотинак америчких академика, нису успели да у Конгресу развеју скепсу око потребе да САД додатно залегну око реформи ММФ-а.

Без неопходне сагласности Америке, каса ММФ-а остаје недовољно пуна да се ухвати укоштац са текућим финансијским кризама низа чланица. Кина је лишена најављеног дуплирања гласачких права којим би постала трећа сила фонда. Многе земље захваћене кризом неће моћи да рачунају на помоћ ММФ-а коју су очекивале.

Неизвесност коју је требало рашчистити ове, пребачена је до 2015. године.