Европа саму себе уништава

Гледао сам „Вука са Волстрита” у једном београдском биоскопу и било ми је страшно што је публика на причу о ситном преваранту који се обогатио реаговала на исти начин као амерички брокери који су филм гледали на посебној пројекцији: уз осмех. Највећа трагедија данашњице јесте то што људи не схватају да неолиберализам значи несигурност и незапосленост, што га подржавају и даље сањајући о неком америчком сну, каже у разговору за „Политику” хрватски филозоф и публициста Срећко Хорват.

Хорват (31), гост Куће писаца фестивала „Крокодил”, прексиноћ је у Београду представио своју нову књигу „Шта Европа жели”, насталу у сарадњи са славним словеначким филозофом Славојем Жижеком. Филозофи који изазивају пажњу као да су филмске звезде ову су књигу изворно написали на енглеском језику да би она касније била преведена на хрватски, немачки и друге језике. Посвећена је слому европских социјалних држава и увлачењу неолиберализма у ЕУ, као и у земље које претендују на чланство.

– Књига је могла да се зове и „Шта Ангела Меркел жели”, јер Немачка диктира услове на периферији Европе, али после недавног открића о прислушкивању телефона немачке канцеларке, питање је да ли и Ангела Меркел зна шта жели или то, ипак, зна неко други. У сваком случају, моја став јесте да ЕУ не зна шта жели и да мерама штедње уништава европски континент – истиче наш саговорник.

Редовни сарадник „Гардијана” пише да се европске земље данас понашају као социјалне државе према власницима капитала, а као капиталистичке државе према пореским обвезницима, то јест обичним грађанима. Он тврди да неолиберализам из теорије нигде у пракси не постоји, јер држава поможе власницима капитала да увећавају своје богатство.

– У Србији ћете добити нови закон о раду који ће послодавцима омогућити да режу радна места и доведу до милиона незапослених. То је у складу са пропагирањем да нам је потребна невидљива рука слободног тржишта. Али где у пракси постоји слободно тржиште? Да Хрватска није Ивици Тодорићу дала огромне подстицаје за све његове фирме у пољопривреди, он не би био највећи монополиста на Балкану. Ето, то је неолиберализам који Европа уводи у ЕУ и земље југоисточне Европе.

Ширење неолиберализма као доминантне идеологије у Европи веома је лоша вест, констатује Хорват, који каже да се данас одбацује социјална држава која постоји већ 50 година и која је резултат синдикалне борбе и напретка.

– Здравствено, социјално и образовање за све људе нешто је по чему се Европа разликовала од Кине или Уједињених Арапских Емирата. Чак је и холандски краљ недавно поручио свом народу да је социјална држава идеја 20. века, дакле прошлост, предвиђајући да ће свако морати да плати ако жели социјално и здравствено осигурање или образовање за своју децу. То је корак уназад.

Мерама штедње Европа губи идентитет и урушава се, а већ је изгубила геополитички значај, сматра Хорват, али и додаје да Стари континент то још не схвата, што и показује интервенцијама у Либији и Малију.

– То је наслеђе империјалног и колонијалног пројекта Европе која никако да схвати да је то раздобље давно завршило и да се као бумеранг враћа у виду побуне имиграната у Паризу, па чак и у Скандинавији.

Шта ЕУ жели на Балкану? Да покупује оно што још није приватизовано. Хорват упућује Србију на хрватски пример и редослед распродаје имовине странцима: прво су купљене фабрике, па сада на ред долазе телекомуникације и „Дунав осигурање” и коначно – железница и природни ресурси. Финансијски суверенитет одавно немамо: странци су покуповали 90 одсто хрватских и 70 одсто српских банака. Хорват упозорава да су домаће политичке елите веома вољне да сарађују у евроинтеграцијама, јер оне, за разлику од већине грађана, од приватизација и распродаје имају корист.

– Од 2000. до 2010. из Србије је извучено преко 50 милиона долара у процесу приватизације који је диктирала ЕУ. То је прави проблем Србије, а не свест њених грађана, као што је Александар Вучић изјавио недавно када је казао да није проблем да ли ће бити пара већ да ли ће се мењати свест Срба.

Хорват сматра да су и у Србији и у Хрватској сексуалне мањине и имигранти жртвена јагњад која јако одговарају властима – док се говори о паради, забрани хомосексуалних бракова и азилантима, заборавља се на нови закон о раду и армији незапослених. Коначно, када је све то тако, зашто онда све земље са ових простора и даље упорно теже чланству у ЕУ?

– Европа је боља алтернатива. Био сам у Кини, последња сам особа на свету која би тамо живела. И даље бирам Европу, а када кажем Европа, не мислим на ЕУ, мислим на идеју Европе – држава благостања, синдикални покрет, социјално, здравствено и образовање за све људе, дакле оно што се данас урушава, али, надам се, неће умрети.

----------------------------------------------

Шта народ жели?

Хорват је заговорник директне демократије иако му многи спочитавају да су Хрвати на референдуму изгласали забрану истополних бракова и желе да забране употребу ћирилице у Вуковару:

– Залажем се за директну демократију, јер сматрам да људи имају право да одлучују о више ствари а не само да једном у четири године баце листић у гласачку кутију. То што се десило у Хрватској само је потврда да директна демократија не може да функционише у систему који је сам по себи недемократичан. Ако имате власт у Хрватској која је мењала Закон о референдуму да бисмо ушли у ЕУ, онда ни овај други референдум о геј браковима није легитиман, то и није директна демократија.