Студенти све ређе понављају годину

Иако су студенти углавном задовољни квалитетом студија и радом професора, реформа високог образовања није дала предвиђене резултате, по чему се Србија не разликује много од Хрватске. Недостатак финансија и стипендија кочи многе процесе у високошколском образовању, а пре свега мобилност студената која скоро да и не постоји. Лоше стање је и у процесу информисања студената и њиховог одлучивања о најважнијим питањима на факултетима – показало је истраживање урађено крајем прошле године на пет државних и једном приватном универзитету у Србији.

Слично истраживање урађено је лане и у Хрватској и показало је да иако је готово исти проценат академаца задовољан квалитетом наставе и радом професора (више од 60 одсто), ипак, када су у питању обавезе студената, постоје веће разлике између наших факултета, него између српских и хрватских.

– Основни разлог за покретање оваквог истраживања био је тај што у Србији не постоје емпиријски подаци о спровођењу Болоњског процеса. Наша земља је на последњем испиту из Болоњског процеса добила тројку (3,11), што је лошији резултат него пре неколико година када смо добили четворке, на скали од један до пет. Реформа високог образовања није остварила предвиђене резултате што потврђују и наставници и студенти – каже аутор истраживања професор др Небојша Павловић, продекан Факултета за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи.

Он подсећа да је оваквих анализа код нас било мало, углавном локалног карактера, а да су „болоњи” више пажње придавали медији него запослени на факултетима. Истовремено, хрватско Министарство просвете је наложило истраживање Болоњског процеса које је спровео загребачки Центар за едукацију и истраживања, док се у другим земљама спроводе оштре расправе о позитивним и негативним резултатима овог процеса.

Зато је овај професор Универзитета у Крагујевцу изабрао за испитанике студенте универзитета у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Новом Пазару и утврдио да је пролазност студената изузетно висока: више од 80 одсто њих није обновило ниједну годину.

Међутим, добијени су поражавајући подаци када је у питању мобилност студената, што би иначе требало да буде једна од сновних одлика Болоњског процеса: на друге факултете у Србији (ради полагања испита по моделу Болоњске декларације), уписивало се само два одсто студената, док је могућност за мобилност на факултете у иностранству искористило само један одсто академаца.

Већина студената је недостатак финансија навело као основни разлог за статичност, а међу разлозима су наводили и незаинтересованост, стипендије, породичне разлоге...

– Скоро 60 одсто студената није учествовало у одлучивању на факултетима, док је оних који нису сигурни да ли се њихов глас чује 26 одсто. Стипендију не прима 82 одсто академаца, а велика већина оних који је примају кажу да стипендија није довољна, јер у просеку износи 6.500 динара. Стипендија у Хрватској је у висини овдашњих 15.000 динара, а у Немачкој око 700 евра. Међутим, хрватски студенти су незадовољнији од српских колега – анализира др Павловић.

Истраживаче је интересовало и колико наставници толеришу изостајање својих студената. Више од половине академаца (58 одсто) је изјавило да се на њиховим факултетима толерише највише три изостанка са предавања (по једном предмету). Близу 17 одсто студената је обавезно да пише семинарске радове на свим предметима. Само шесто одсто испитаника је рекло да су на свим предметима обавезне презентације, док 15 одсто нема обавезне презентације на једном предмету.

У истраживању, студенти су могли да процене и квалитет рада својих професора. Велика већина је рекла да су задовољни, јер професори долазе редовно на наставу, комуницирају са студентима и заинтересовани су за предмет, док су најниже оцењени диктирање и „пауер поинт” презентације.

– Универзитети у Србији се разликују по квалитету студија, квалитету предавања и раду професора. Највећа разлика у укупном квалитету студија јесте између Универзитета у Крагујевцу и Универзитета у Нишу, при чему већу оцену студената има Универзитет у Нишу. Ова два универзитета се највише разликују и по квалитету предавања и раду професора. Студенти су у истраживању показали да се приватни и државни универзитети међу собом значајно не разликују по квалитету студија – објашњава налазе др Павловић.

Занимљив је и налаз да су студенти који су поновили годину и они који су били редовни, готово идентично оценили професоре, чак се примећује да су „поновци” нешто боље оценили квалитет студија и рад професора.