Буџет бушан са свих страна

Министар финансија Лазар Крстић започео је календарску и буџетску годину оптимистичком најавом да би минус у јавним финансијама могао да буде мањи него што је он првобитно предвидео и срочио у буџетској књизи. Тачније, могао би, у случају консолидованог буџета што значи на нивоу целе државе, да буде мањи од планираних 7,1 одсто бруто домаћег производа.

Крстић, сва је прилика, има сазнања да би неки буџетски расходи могли мање да нас коштају, а са јавношћу је поделио само то да би трошак за санирање губитака у државним банкама уместо предвиђених 200 милиона евра могао да буде и мањи.

Оптимизам министра финансија, међутим, не дели и стручна јавност. Економисти окупљени око публикације „Макроекономске анализе и трендови” сматрају да минус у каси за 2014. годину није реално планиран с обзиром на тренд пада буџетских прихода. Они нам већ сада слуте ребаланс.

Будући да је прошло само петнаестак претежно празничних дана ове године рано је за анализу буџетских прихода, поготово што су први овогодишњи приходи од пореза на додату вредност тек почели да стижу.

И Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду, сматра да је још рано дати поузданије процене о извршењу буџета. Година је почела, а ризици нису мали. Овај стручњак, иначе, сматра да потенцијални парламентарни избори нису ризик за већу државну потрошњу.

– Уколико се избори одрже брзо, односно месец дана по њиховом расписивању, то би значило да ће кампања бити кратка што значи да ће политичари бити изложени краћем притиску да дају обећања која подразумевају давања из буџета. Може се догодити и да се влада формира за месец дана и да је добијемо крајем априла, почетком маја што значи да би у мају већ доносила планове и програме. Али, увек постоји ризик да се уочи избора у нечем „попусти”. Резервисти су већ испоставили своје захтеве, а они се увек јаве пред изборе. Није искључено и да се појави неко други – радници из предузећа у реструктурирању, на пример – каже Арсић.

По његовом виђењу, неке ставке на расходној страни буџета сада можда наговештавају могућу уштеду, али до краја године има још доста ризика. „Можда садашњи подаци показују да се за санирање државних банка не мора издвојити свих 200 милиона евра, али шта ћемо ако неку нову банку буде требало спасавати. Уколико се ’Железара Смедерево’ покрене и то изискује трошак буџета”.

Арсић сматра да је ризик да буџетски дефицит буде већи од планираног и то што је рачун јавних финансија рађен на прецењеној основи. Другим речима, план прихода је урађен под претпоставком раста БДП-а од један одсто који не мора да се оствари и услов да инфлација буде ниска што је такође под знаком питања. Наде се полажу и у то да ће приходи бити већи због борбе против сиве економије, а наш саговорник сматра да тога, због избора, неће бити у првој, већ да су ефекти извеснији у другој половини године.

Ових дана се у јавности лицитира када би могао да нам буде уплаћен зајам од Уједињених Арапских Емирата вредан три милијарде евра. Арсић упозорава да ова средства нису извор прихода буџета, већ су намењени за финансирање буџетског дефицита који је „тежак” 2,4 милијарде евра.

– Што се тиче тог зајма ми сада имамо само начелно обећање да ћемо га добити. Уговор није ни потписан, а до тада услови зајма могу да се промене. Потребно је време да новац стигне. Већ смо имали сличних искустава са кредитом Руске Федерације од милијарду долара, од којих је повучено само 200 милиона долара – каже Арсић.

По њему, најаве да овај зајам стиже у јуну или за неколико месеци, како је рекао министар финансија, своде се на исто и заправо су порука инвеститорима да нама те паре нису преко потребне и да су јавне финансије сигурне. Недостатак пара у државној каси још можемо да надоместимо емисијама динарских хартија од вредности на домаћем тржишту, а инвеститори ће за њих бити заинтересовани све док Народна банка буде држала курс под контролом.