Лакше до начина него до датума избора

Локални избори већ у октобру, како се спекулише у неким медијима, теоријски су могући, наводе извори "Политике" из једне од владајућих странака, али, реално, тешко је очекивати да се сви поменути закони могу усвојити у следећа два месеца.

Оно што изазива посебну пажњу – како ће странке које су формирале Владу Србије наступити на локалним изборима биће, по свему судећи, непознаница бар до септембра. Договори између Демократске странке, Демократске странке Србије, Г17 плус и Нове Србије, према неким незваничним изворима, тек су на почетку и крајње су неформални док према званичним изјавама још нису ни почели. И Јелена Марковић, портпарол ДС-а, и Дубравка Филиповски, потпредседник НС-а, кажу да још нема никаквих преговора између коалиционих партнера. Дубравка Филиповски истиче да ће разговори о локалним изборима почети после летње паузе владе (која ће највероватније бити, како каже, као и прошле године – у првој половини августа).

Према незваничним изворима из Демократске странке Србије, заједнички предизборни наступ "на локалу" странака које чине Владу Србије тешко је замислив и једино евентуална јединствена подршка Борису Тадићу на председничким изборима има реалне основе.

– Оно што је сада нејасно, а што ће одредити активности и свих других странака јесте како ће новим сетом закона бити прецизирани локални избори – каже Јелена Марковић и додаје да ДС остаје при принципу да "политички програм мора да буде изнад учествовања у власти", односно да се са неким политичким партијама не могу правити коалиције ни на локалном нивоу.

Познато је да, званично, ДС не жели сарадњу са радикалима и социјалистима, Г17 плус не жели још ни са Покретом снага Србије, док ДСС и НС нипошто не би у коалиционе односе са Либерално-демократском партијом и Лигом социјалдемократа Војводине. Стога, ако Демократска странка буде инсистирала на свом "нултом принципу" који је афирмисала у време преговора о влади (а који подразумева да странке такозваног демократског блока не могу ни на једном нивоу бити у коалицији са Социјалистичком партијом Србије и Српском радикалном странком ), може се очекивати да ће и ДСС–НС и Г17 плус узвратити својим условима о несарадњи на било ком нивоу (локалном и покрајинском) са ЛСВ-ом, ЛДП-ом и ПСС-ом.

Осим питања предизборних и постизборних коалиција, о којем у странкама кажу да је још преурањено да се говори, владајућа коалиција биће на искушењу и приликом утврђивања сета законских предлога који се односе на локалну самоуправу. Потреба дефинисања броја и величине градова и општина, организације јединица локалне самоуправе, надлежности органа локалне власти, начина њиховог избора и бројни други детаљи, биће прилика за сучељавање различитих концепција странака које чине већину у Скупштини Србије.

Тако, рецимо, Андреја Младеновић, портпарол ДСС-а, каже да је пракса показала да су неке општине у Србији превелике да би успешно функционисале, те да је потребно тај проблем размотрити новим сетом закона. Међутим, Милан Марковић (ДС), министар за државну управу и локалну самоуправу, прошлог месеца је рекао да тренутно не би требало мењати број општина и градова у Србији, јер би "реформа система општина у Србији захтевала један свеобухватан посао и велике издатке".

Важно питање које мора да се реши законом о локалним изборима јесте и начин избора градоначелника. Према последњим изјавама званичника појединих странака, то, изгледа, неће бити велики проблем (како би се могло закључити на основу ставова представника ДС-а после усвајања Устава, који су говорили да ће се залагати да остане непосредан избор градоначелника). То питање ће, рекла је Јелена Марковић јуче за "Политику", бити предмет компромиса, а не интереса. ДС, истиче она, није "закована" ни на једној позицији када је реч о начину избора градоначелника.

ДСС и СРС су и раније били за то да се председници општина и градоначелници бирају у локалним парламентима, а не на непосредним изборима. Портпарол ДСС-а Андреја Младеновић каже за наш лист да је то питање за сада отворено, јер "није реч само о начину избора, него о систему овлашћења".

И Младеновић и Јелена Марковић, али и Драган Тодоровић, председник Извршног одбора СРС-а, истичу да је досадашња пракса показала много недостатака у важећем закону, односно да мора да се нађе модел који ће обезбедити ефикасно функционисање општина и градова и стабилност система на дужи период. Сви поменути саговорници "Политике" већину проблема у функционисању неких градова и општина, блокаде у њиховом раду и увођење принудних управа приписују неадекватним законским решењима.

"ДСС ће у наредном периоду (не пре септембра) изаћи са својим виђењем решења проблема функционисања локалне самоуправе. Сматрамо да до коначног законског предлога треба доћи консензусом што већег броја парламентарних странака да бисмо имали стабилност бар за два-три мандата", истиче Младеновић.

Уз подсећање да је управо на инсистирање радикала новим Уставом прецизирано да председнике општина бирају локални одборници (иако неки сматрају да уставна дефиниција по којој "скупштина општине одлучује о избору извршних органа општине, у складу са законом и статутом" оставља отвореним и начин избора председника општине), Драган Тодоровић је за наш лист истакао да на тај начин треба бирати и градоначелнике изразивши очекивање да ће и странке које су у влади сада бити за исто решење.

Наводећи разлоге за то, Тодоровић понавља нешто о чему се незванично неко време говори у политичким кулоарима, а што званичници владајуће коалиције демантују – да ће ДС, ДСС–НС и Г17 плус ићи на избор градоначелника у скупштинама градова због тога што се прибојавају победе Александра Вучића, генералног секретара СРС-а, који ће се, у случају непосредног избора градоначелника, сигурно опет кандидовати за првог човека Београда.

"Могу само да претпостављам да ће у овој ситуацији власт, која би раније избегла да се градоначелници бирају у скупштинама градова, сада ићи управо на то – само због СРС-а. На парламентарним изборима 21. јануара победили смо у Београду и наш кандидат би и сада добио највише гласова. У Новом Саду се то већ десило, а десило би се и у другим градовима. Са таквим реалним исходом, владајућа коалиција ће ићи на решење које смо ми увек заговарали, само ће бити интересантно какво ће образложење дати", каже Драган Тодоровић.

Залагање странака за поновну промену изборног система за локалне органе власти Ђорђе Вуковић из Цесида објашњава њиховом жељом да лакше контролишу ствари.

"Та прича о негативним последицама садашњих законских решења није тачна, то просто не постоји као правило. Те блокаде рада нису питање начина избора него немогућности постизања консензуса због међусобних анимозитета. Блокада је било и код старог модела. То је лажни аргумент. Ја могу да набројим 50 општина и градова који су функционисали добро као Београд и Инђија. Генерално се показало да је ово добро решење, које омогућава ефективне, ефикасне и брзе реакције. При том, непосредно изабрани градоначелник има легитимитет који му дају грађани и не мора да зависи од партијских интереса", указује Вуковић додајући да се овај модел свуда у свету мање-више користи, нарочито у већим градовима.

-----------------------------------------------------------

Став СКГО

Према речима Ђорђа Вуковића, став Сталне конференције градова и општина (СКГО) јесте да сет закона о локалној самоуправи треба да се мења у неким сегментима, као што је статус имовине, овлашћења, надлежности, али требало би наставити у започетом смеру, дати председницима општина и градова већа овлашћења да би могли лакше да раде.

"Код важећег модела грађани знају коме да упуте похвале или критике, знају ко је одговоран за функционисање града или општине. Поред тога, више воле да гласају за људе него за странке", истиче Вуковић.