Мали прст

После шест дана десет ратних ветерана из девет градова Србије прекинуло је штрајк глађу у Ваљеву. Борци који су све време лежали на поду спомен-собе, испод фотографија погинулих сабораца из ратова 1990. до 1999, вратили су се породицама после договора са премијером Дачићем, јер им је обећано да ће до краја године бити измењен Закон о борачко-инвалидској заштити.

Сваки од десет ветерана са собом је понео копију договора с премијером, личне ствари и прегршт добрих утисака о подршци грађана Ваљева, локалног руководства и епископа Милутина.

Једино је Небојша Миленковић (57) из Власотинца, у свом пртљагу носио и посебну успомену – пажљиво упаковани мали прст с леве руке, који је одсекао секиром. Кроз сузе је казао да не зна како унуцима да објасни због чега је то урадио, јер су они нека нова генерација, док су га саборци у потпуности разумели, чак су у једном моменту најављивали и да ће му се придружити.

Прст који је секиром тако одсекао да лекари и поред брзе интервенције нису имали шансе да пришију, Небојша је посветио најстаријем сину који је 16 месеци провео на Косову, као и свим борцима у Србији.

Током штрајка се могло сазнати да неколико хиљада бораца нема здравствене књижице, без обзира ма то што је међу њима велики број хроничних болесника, али и оних са симптомима такозваног вијетнамског синдрома, да број самоубистава међу њима вртоглаво расте из године у годину, да малтене нико од послодаваца не жели борце у свом колективу, да су стамбено незбринути и препуштени сами себи.

Чак 108 хиљада бораца чека на исплату такозваних ратних дневница које би омогућиле да у многим кућама поново буде укључена струја и са капија буду  коначно испраћени нервозни судски извршитељи.

Петог дана штрајка, када је Београд одлучио да пошаље свог изасланика у Ваљево, уследио је прави шок – високи државни чиновник је одмах пошто је борцима назвао добар дан казао да онима „горе” није јасно због чега одбијају храну и да нико не схвата који су њихови захтеви.

Родољуб Вуковић, председник ветерана из Ниша, који је на под спомен-собе легао без обзира на три операције на срцу, поручио је изасланику државе да они са штрајком иду до краја, јер не желе да буду литерарни јунаци неког новог Лазе Лазаревића.

Ипак, ова прича није отишла у неповрат, отпловила низводно Колубаром.

Остаје питање да ли је, заиста, одсечени мали прст ратног ветерана допринео најави бољих дана за борачку популације у Србији.