Чаробна увертира за Oперу

Још десетак дана, до 27. јула, грађани имају право да кажу своје мишљење о предложеном плану будућег изгледа Трга Републике. Да дају благослов за изградњу "Галерије" или да дигну глас против ње. Њихово право биће у суштини веома ограничено, јер се изјашњавањем о будућем објекту у ствари потпуно пренебрегава други део приче о томе, да ли на том месту ваља дизати галеријски простор или изградити здање Опере. Ствари су, дакле, на почетку постављене наопако.

Подсетимо, садашња градска управа здушно се залаже за рушење постојећег "Стакленца" и на истом месту изградњу нове грандиозне "Галерије", површине  23.000 квадратних метара. Биле би ту смештене сале за предавања и семинаре, библиотека, изложбена сала са 500 места за посетиоце, биоскопска дворана и низ других уприличених садржаја. Колико пара треба издвојити из градске касе за тај пројекат нико не говори, тако да после врха градске власти и Горица Мојовић, помоћник градоначелника, Ђорђе Бобић, градски архитекта, и Антоније Антић, директор Урбанистичког завода, могу мирно да сачекају последњи дан изјашњавања грађана и одмах потом приону на подизање галеријског дома.

С друге стране, огромна већина стручне јавности и умних људи грми да је Трг Републике идеално место за изградњу Опере. Наводе они месецима и годинама сијасет ваљаних разлога зашто би музичку кућу било пожељно подићи баш на Тргу као – идеалном месту. Наглашавају, као Удружење за изградњу зграде Опере у најновијем званичном Апелу упућеном председницима државе и владе, председницима републичке и градске скупштине, парламентарним странкама, Министарству културе и средствима информисања, да је још 1986. године велика група стручњака разних профила после свих истраживања закључила – Опери је место на Тргу. Под руководством архитекте Милоша Бобића тим инжењера-грађевинаца, архитеката, географа, психолога, историчара уметности обимном студијом која је сачувана, тада је доказао оправданост тог предлога. Потписници овог Апела тврде да би Опера, по пројекту архитекте Милана Палишашког, заузела око пет хиљада квадратних метара и да би било могућно у суседству изградити "Галерију" или неки други пословни простор величине до 20.000 квадрата.

Што су међу потписницима овог документа величине уметности, науке и пера попут Радмиле Бакочевић, Владе Величковића, Милке Стојановић, Стојана Максимовића, Михајла Митровића, Добрице Ћосића, Мире Ступице, Драгана Недељковића, Славка Симића, Душице Сифниос, Синише Ковачевића, Константина Костјукова, Оливера Њега, Лидије Пилипенко, Милоша Шобајића, Миодрага Б. Протића, Ђорђа Кадијевића, Бранка Бојовића, Живана Сарамандића, потом и стручњаци Академије архитеката Србије, затим сви синдикати Народног позоришта и стотине грађана – уопште нису узнемирили заговорнике изградње "Галерије". Напротив, пише, између осталог, у Апелу да градска влада игнорише напоре више генерација, заварава јавност неистинитим и непрофесионалним проценама, поступа самовољно и недемократски, намеће политику изнад стручности...