Čarobna uvertira za Operu

Još desetak dana, do 27. jula, građani imaju pravo da kažu svoje mišljenje o predloženom planu budućeg izgleda Trga Republike. Da daju blagoslov za izgradnju "Galerije" ili da dignu glas protiv nje. Njihovo pravo biće u suštini veoma ograničeno, jer se izjašnjavanjem o budućem objektu u stvari potpuno prenebregava drugi deo priče o tome, da li na tom mestu valja dizati galerijski prostor ili izgraditi zdanje Opere. Stvari su, dakle, na početku postavljene naopako.

Podsetimo, sadašnja gradska uprava zdušno se zalaže za rušenje postojećeg "Staklenca" i na istom mestu izgradnju nove grandiozne "Galerije", površine  23.000 kvadratnih metara. Bile bi tu smeštene sale za predavanja i seminare, biblioteka, izložbena sala sa 500 mesta za posetioce, bioskopska dvorana i niz drugih upriličenih sadržaja. Koliko para treba izdvojiti iz gradske kase za taj projekat niko ne govori, tako da posle vrha gradske vlasti i Gorica Mojović, pomoćnik gradonačelnika, Đorđe Bobić, gradski arhitekta, i Antonije Antić, direktor Urbanističkog zavoda, mogu mirno da sačekaju poslednji dan izjašnjavanja građana i odmah potom prionu na podizanje galerijskog doma.

S druge strane, ogromna većina stručne javnosti i umnih ljudi grmi da je Trg Republike idealno mesto za izgradnju Opere. Navode oni mesecima i godinama sijaset valjanih razloga zašto bi muzičku kuću bilo poželjno podići baš na Trgu kao – idealnom mestu. Naglašavaju, kao Udruženje za izgradnju zgrade Opere u najnovijem zvaničnom Apelu upućenom predsednicima države i vlade, predsednicima republičke i gradske skupštine, parlamentarnim strankama, Ministarstvu kulture i sredstvima informisanja, da je još 1986. godine velika grupa stručnjaka raznih profila posle svih istraživanja zaključila – Operi je mesto na Trgu. Pod rukovodstvom arhitekte Miloša Bobića tim inženjera-građevinaca, arhitekata, geografa, psihologa, istoričara umetnosti obimnom studijom koja je sačuvana, tada je dokazao opravdanost tog predloga. Potpisnici ovog Apela tvrde da bi Opera, po projektu arhitekte Milana Pališaškog, zauzela oko pet hiljada kvadratnih metara i da bi bilo mogućno u susedstvu izgraditi "Galeriju" ili neki drugi poslovni prostor veličine do 20.000 kvadrata.

Što su među potpisnicima ovog dokumenta veličine umetnosti, nauke i pera poput Radmile Bakočević, Vlade Veličkovića, Milke Stojanović, Stojana Maksimovića, Mihajla Mitrovića, Dobrice Ćosića, Mire Stupice, Dragana Nedeljkovića, Slavka Simića, Dušice Sifnios, Siniše Kovačevića, Konstantina Kostjukova, Olivera Njega, Lidije Pilipenko, Miloša Šobajića, Miodraga B. Protića, Đorđa Kadijevića, Branka Bojovića, Živana Saramandića, potom i stručnjaci Akademije arhitekata Srbije, zatim svi sindikati Narodnog pozorišta i stotine građana – uopšte nisu uznemirili zagovornike izgradnje "Galerije". Naprotiv, piše, između ostalog, u Apelu da gradska vlada ignoriše napore više generacija, zavarava javnost neistinitim i neprofesionalnim procenama, postupa samovoljno i nedemokratski, nameće politiku iznad stručnosti...