Сломљене степенице и „Зелени зраци”

Крагујевац – Колико је кнез Милош (Обреновић) био „неписмен“ говори податак да је 1834. у Крагујевац, који је 1818. прогласио престоним градом, позвао ученог Јоакима Вујића, задуживши га да сачини план и програм рада првог српског професионалног позоришта. Вујић је, додуше, био једини професионални редитељ и глумац у Књажевско-сербском театру, основаном 1835, али је и та клица била довољно плодоносна за будући културни развој Крагујевца и од устанака још ровите Србије.

На Сретење, 15. фебруара 1835, пошто је крај старе цркве на десној обали Лепенице донет први српски устав – Сретењски, Вујић је на импровизованој сцени приказао „Фернанда и Јарику“, рађену по делу Карла Екартсхаузена. У наредним данима изведене су још три представе, „Ла Перуз“, „Бедни стихотворац“ и „Бегунац“, за које је музику компоновао Јожеф Шлезингер, оснивач и капелмајстор првог српског грађанског оркестра, Књажевско-сербске банде. Заједно са „неписменим“ вождом, у клупама су седели изасланици европских држава које су подржале доношење Сретењског устава.

Од тада је много воде протекло Лепеницом, а Књажевско-српски театар (КСТ), пре тога Театар „Јоаким Вујић“, пролазио је кроз разне фазе. У првом српском професионалном позоришту преламале су се и одсликавале све мене друштвеног развоја земља, која је више ратовала него што се културом бавила. Данас се, коначно, не ратује, али КСТ се и даље носи са бројним, пре свега финансијским проблемима.

– Драго ми је што сам у Књажевско-српском театру, овде први пут радим, али бих волела да се више улаже у културу. На улазу у позориште видела сам да фали неколико степеника, што је слика која се може применити на целу културу. Ми позоришни људи смо увек били ентузијасти, али нам сада, можда, следује да пређемо у зидаре или молере – рекла је за „Политику“ Милица Краљ, која у КСТ режира „Зелене зраке“ Горана Марковића, о паду династије Обреновић и трагичном крају краља Александра и краљице Драге.

Финансијским проблемима највише је кумовао преамбициозни план актуелне градске власти назван „Крагујевац – Театрополис“. Оптерећен са два позоришна фестивала, „Јоакимфестом“ и „Јоакиминтерфестом“, КСТ је почео да посрће, занемарујући сопствену продукцију која је до пре две године била сведена, практично, на само једну (пригодну) представу која се играла на Дан позоришта, 15. фебруара.

У Књажевско-српски театар живот се вратио тек прошле позоришне сезоне, када је за управника постављен Војо Лучић, а за уметничког директора редитељ Небојша Брадић.

– Успели смо да направимо оптималан баланс између фестивала и продукције. Определили смо се да задржимо међународни фестивал малих позоришних форми „Јоакиминтерфест“, који се показао као успешнији и потребнији за позоришни живот Србије, а утемељена је и нова репертоарска политика, заснована на квалитетним комадима који нису играни на сценама у нашој земљи. Ансамбл је опет мотивисан, на иностраним и домаћим фестивалима освојили смо 12 награда, а гледаност је ове сезоне 20 одсто већа него претходне – казао је Лучић за наш лист, наводећи да Књажевско-српски театар „чува и оплемењује традицију, исто као што то ’Политика’ чини на медијској сцени“.

Уз честитке „Политици“ која данас слави 110. рођендан, ансамбл и управа КСТ позивају своје суграђане на премијеру представе „Зелени зраци“, којом ће овог 15. фебруара бити обележено 179 година од оснивања првог српског професионалног позоришта.